Metodologija Svetskog ekonomskog foruma

Svetski Ekonomski ForumSvetski ekonomski forum je danas, uz Svetsku banku, najveća, najcitiranija, a samim tim i najznačajnija institucija koja se bavi analizom i merenjem konkurentnosti. Tokom višedecenijskog postojanja Svetski ekonomski forum je kreirao više indeksa kojima se meri i upoređuje konkurentnost nacionalnih privreda, tako da se sa sigurnošću može konstatovati da su njegovi kompozitni indeksi danas najkorišćeniji indeksi konkurentnosti [1].

Iako ima bogatu tradiciju, Svetski ekonomski forum je dugo vremena lutao u formiranju odgovarajućeg indeksa konkurentnosti zemalja, što je delimično opravdano imajući u vidu dinamičan razvoj i strukturne promene u svetskoj privredi u poslednje tri decenije. Uz pomoć vodećih svetskih ekonomista sa Harvarda, Kolumbije i drugih vodećih univerziteta najpre su konstruisana dva indeksa konkurentnosti: (1) indeks konkurentnosti rasta i (2) indeks poslovne konkurentnosti.

Indeks konkurentnosti rasta ocenjivao se od 2000. godine uz često godišnje preispitivanje i unapređivanje metodologije. Tokom celokupnog perioda postojanja koristio je da prikaže konkurentnost na makro nivou (u skladu sa tim kako smo napred definisali) na bazi teorijski utemeljenih empirijskih istraživanja.

Indeks poslovne konkurentnosti ocenjivao se od 1998. godine kao indeks koji je imao za cilj da oceni mikroekonomsku konkurentnost nacionalnih privreda. Ovaj indeks je inicijalno definisan od strane M. Klajna, da bi kasnije dobio svoj oblik pod vođstvom tima analitičara predvođenih M. Porterom. Formiranje posebnog indeksa konkurentnosti na mikro nivou je bila posledica uverenja kreatora indeksa konkurentnosti iz ovih institucija da se mikro i makro aspekti konkurentnosti, zbog svojih suštinskih specifičnosti, ne mogu spojiti u jedan indeks. Kasnije se ipak odustalo od ovog pristupa.

Usled različitih nedostataka koji su uočeni tokom vremena indeks konkurentnosti rasta je svoje mesto ustupio znatno moćnijem globalnom indeksu konkurentnosti konstruisanom pod liderstvom profesora Havier Sala-I-Martina, jednog od vodećih razvojnih ekonomista danas u svetu. Novi indeks je uključio dodatan broj faktora koji su, dopunjujući spektar faktora formiran u ranijem, pokušali da u većoj meri objasne i izmere konkurentnost između zemalja.

Kao rezultat ovih inovacija, današnji globalni indeks konkurentnosti počiva na sledećim pretpostavkama. Indeks globalne konkurentnosti polazi od pretpostavke da u današnjoj globalizovanoj privredi postoji veliki broj faktora koji objašnjavaju konkurentnost nacionalnih privreda. Ovo je veliko unapređenje u odnosu na pređašnje stanje, ali prvenstveno u odnosu na tekuće teorije ekonomskog rasta, koje previše uopšteno pokušavaju da složenu stvarnost uproste kroz modele sa manjim brojem varijabli.

Druga bitna odlika globalnog indeksa konkurentnosti je ta što su svi faktori konkurentnosti podeljeni u 12 kategorija („12 stubova konkurentnosti“) koji su prikazani u narednoj tabeli, a lista svih pojedinačnih faktora konkurentnosti zajedno sa objašnjenjima, odnosno merama data je u prilogu 1. Na ovaj način autori indeksa su pokušali da izvrše stepen agregiranja faktora tako da se na jasniji način mogu sagledati ključna polja delovanja konkurentnosti.

Slika 1. 12 stubova konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma

12 stubova konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma

Izvor: Svetski ekonomski forum, Izveštaj o globalnoj konkurentnosti

Pored navedenog, autori polaze od pretpostavke da značaj pojednih faktora konkurentnosti zavisi od stepena privrednog razvoja u kojem se pojedina zemlja nalazi. Tako su za zemlju koja se nalazi u inicijalnoj fazi razvoja (osnovnim faktorima vođena privreda) od presudnog značaja tzv. osnovni faktori konkurentnosti (institucije, infrastruktura, makroekonomska stabilnost i zdravstvo i primarno obrazovanje).

Za zreliju fazu razvoja, faktori ključni za efikasnost (više obrazovanje i obuka, efikasnost tržišta dobara, efikasnost tržišta rada, sofisticiranost finansijskog tržišta, poznavanje i korišćenje tehnologija i veličina tržišta) postaju najvažniji. Drugim rečima, nakon postizanja osnovih činioca konkurentnosti, za dalji napredak od značaja je razvoj sledećih po značaju.

Treću, najzreliju fazu konkurentnosti karakterišu faktori koji se tiču razvoja inovacija te stvaranje inovacijama vođene privrede. S obzirom na fazu na fazu u kojoj se privreda određene zemlje nalazi faktori podeljeni u tri grupe dobijaju različite pondere prilikom računanja globalnog indeksa konkurentnosti.

Tabela 1. Ponderi za formulisanje globalnog indeksa konkurentnosti

Faktorski vođena privreda Efikasnošću vođena privreda Inovacijama vođena privreda
Osnovni faktori 60% 40% 20%
Faktori ključni za efikasnost 35% 50% 50%
Faktori za inovacije 5% 10% 30%

Izvor: Svetski ekonomski forum, Izveštaj o globalnoj konkurentnosti

Svetski ekonomski forum prilikom formulisanja globalnog indeksa konkurentnosti koristi ukupno 110 faktora konkurentnosti. S obzirom na obimnost analiziranih faktora može se konstatovati da Svetski ekonomski forum na sveobuhvatan način analizira pitanje konkurentnosti, što je njegova najznačajnija karakteristika. Pri tome, Svetski ekonomski forum obuhvata većinu faktora koji su ključni za privredni rast i razvoj – institucije, makroekonomske faktore, infrastrukturu, obrazovanje, tehnologiju i ostalo.

Ono što je važno naglasiti, to je da se podaci koji se koriste u istraživanju dobijaju na dva načina – direktnim merenjem (kvantifikovani podaci), koji se dobijaju od relevantnih statistika i međunarodnih institucija i anketama, gde se podaci dobijaju anketiranjem predstavnika ekonomske zajednice tj. njihovim ocenama subjektivnih pojava.

Sa druge strane, ono što se analizi konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma može donekle zameriti, to je što se pojedini faktori koji mogu uticati na konkurentnost pojednih zemalja ne nalaze u analizi. U prvom redu ovde se ukazuje na socio-psihološke(ekonomske) faktore konkurentnosti, ali i neke druge – učestvovanje u integracijama, blizina ekonomskih centara, ostali makroekonomski faktori (jedinični troškovi rada, devizni kurs) i ostalo.

Takođe, druga bitna zamerka analizi Svetskog ekonomskog foruma tiče se činjenice da se u većoj meri oslanja na podatke dobijene u različitim anketama što u određenoj meri subjektivizira dobijene ocene i može uticati na rezultat istraživanja.

———————————-
[1] Prvu rang listu zemalja po konkurentnosti Svetski ekonomski forum je objavio 1979. godine.

Be Sociable, Share!

1 komentar

  1. […] privreda, metodologiji koju primenjuje i nedostacima koje ona sadrži pisali smo u posebnom članku Metodologija Svetskog ekonomskog foruma. Ovde ćemo se baviti prevashodno analizom najnovnijih trendova, sa posebnim akcentnom na top 30 […]

Ostavite poruku