Metodologija Svetske Banke

Svetska banka već sedam godina za redom objavljuje Izveštaj o lakoći poslovanja (engl. Doing Business), čiji je cilj rangiranje zemalja po kvalitetu poslovnog okruženja. Izveštaj je u određenoj meri specifičan, jer ne uzima u obzir neke faktore koji su bez dileme važni za poslovno okruženje (na primer, inflacija ili carinske stope), već je prevashodno usmeren na proceduralne aspekte, poput plaćanja poreza, obavljanja spoljnotrgovinskih transakcija ili dobijanja građevinskih dozvola. Svetska banka se, u želji da izbegne ocenjivanja koja se mogu okarakterisati kao ideološka i suviše politička, usredsredila na faktore oko kojih uglavnom nema političkih i ideoloških sporova jer se praktično svi slažu da treba smanjiti broj birokratskih procedura i prepreka obavljanju biznisa.

Poslednji Izveštaj o lakoći poslovanja – ”Doing Business 2010” objavljen je na osnovu podataka iz juna 2009. godine i obuhvata 183 zemlje. Izveštaj o lakoći poslovanja ima jaku akademsku pozadinu jer je skoro svaki indikator koji se koristi dokazano bitan, pre svega kroz naučne radove Simeona Đankova (bivšeg glavnog ekonomiste Svestke banke za pitanja razvoja privatnog sektora i finansija, sada bugarskog ministra finansija) i Andreja Šlajfera.

Metodologija koja se koristi u pripremi Izveštaja o lakoći poslovanja se razlikuje od ostalih sličnih izveštaja koji ocenjuju kvalitet poslovnog okruženja jer se procenjuju efekti konkretnog slučaja u praksi. Za većinu kriterijuma postoji unapred definisani slučaj, za koji eksperti iz zemlje treba da daju osnovne pokazatelje. Na primer, kod kriterijuma vezanog za dobijanje građevinskih dozvola, pretpostavlja se da je potrebno izgraditi stovarište vrednosti 650 hiljada dolara u glavnom gradu. Onda domaći advokati definišu koje je sve faze nužno proći kako bi se dobila građevinska dozvola i koliko te faze traju. Kod lakoće obavljanja spoljnotrgovinskih transakcija pretpostavlja se da u zemlju stiže standardni kontejner sa robom koja nije opasna i onda se definiše procedura carinjenja, njegovo trajanje i trošak. Na ovaj način se u velikoj meri povećava objektivnost dobijenih podataka, što je značajan korak napred u odnosu na druge metodologije relevantnih međunarodnih organizacija.

Slika 1. Grupisanje faktora regulacije poslovanja prema Izveštaju o lakoći poslovanja Svetske Banke

Izvor: Izveštaj o lakoći poslovanja ”Doing Bisiness”, Svetska Banka

U izveštaju se ocenjuje deset kriterijuma regulacije poslovanja i to: započinjanje poslovanja, dobijanje građevinskih dozvola, zapošljavanje radnika, registracija imovine, dobijanje kredita, zaštita investitoria, plaćanje poreza, spoljna trgovina, sprovođenje ugovora i zatvaranje poslovanja. Svaki od ovih kriterijuma se ocenjuje na osnovu nekoliko objektivnih pokazatelja kao što su npr. broj procedura potrebnih da bi se završio neki posao, potrebno vreme, troškovi itd.

Na startu istraživanja tim Svetske banke i akademski savetnici pripremaju okvir. Kao okvir koriste se jednostavne poslovne situacije i slučajevi koje omogućavaju poređenje uslova poslovanja u različitim ekonomijama. U istraživanju su definisane osnovne pretpostavke u vidu tipa preduzeća (najčešće društvo sa ograničenom odgovornošću), veličine preduzeća, lokacije i prirode delatnosti poslovanja. U istraživanje je uključeno više od 8.000 lokalnih eksperata, uključujući pravnike, računovođe, poslovne konsultante, vladine službenike, špeditere i ostale profesionalce za administriranje ili savetovanje o pravnim i regulatornim zahtevima. Ovi eksperti komuniciraju sa timom Svetske banke, a sam tim je u 2009. godini posetio 43 zemlje kako bi verifikovao podatke i regrutovao ispitanike.

Pored nesumljivih prednosti ovog istraživanja izdvaja se i nekoliko ograničenja. Prvo, podaci o uslovima poslovanja se odnose na najveće poslovne centre u zemlji koja se analizira i oni ne moraju biti reprezentativni za regulaciju u ostalim delovima zemlje. Drugo, podaci se fokusiraju na pojedine vrste preduzeća – najčešće društva sa ograničenom odgovornošću i mogu se razlikovati od regulacije poslovanja npr. preduzetničkih radnji. Treće, podaci se prikupljaju za standardizovane i unapred definisane slučajeve, a ove standardizovane situacije ne moraju da predstavljaju celokupno poslovanje preduzeća. Četvrto, vreme koje se meri za ocenu određenih specifičnih situacija zavisi od individualne procene eksperata uključenih u istraživanje. Kada u istoj zemlji različiti eksperti izmere različito vreme za istu transakciju onda se vremenski indikator u istraživanju izračunava kao srednja vrednost dobijenih vrednosti. Konačno, polazna pretpostavka u istraživanju je da su preduzetnici informisani o svim zahtevima za poslovanje i ne gube vreme da bi kompletirali procedure. U praksi je čest slučaj da se usled kompletiranja procedura gubi dosta vremena.

Be Sociable, Share!

1 komentar

  1. […] okruženja. Metodologija koja se koristi u ovom izveštaju objašnjena je ranije u članku Metodologija Svetske banke i stoga se u ovom članku bavimo samo rezultatima istraživanja za 2010. […]

Ostavite poruku