Metodologija Evropske banke za obnovu i razvoj

Evropska banka za obnovu i razvojEvropska banka za obnovu i razvoj svake godine u novembru već skoro dvadeset godina objavljuje svoj Izveštaj o napretku u tranziciji koji se odnosi na prethodnu godinu. Ovaj izveštaj predstavlja jedan od najuglednijih međunarodnih izveštaja koji se bavi zemljama u tranziciji. Evropska banka za obnovu i razvoj u svom Izveštaju o napredku u tranziciji (engl. Tranzition Report), pomoću tranzicionih indikatora sumira napredak u strukturnim i institucionalnim reformama u 27 tranzicionih zemalja.

Sa devet indikatora obuhvaćena su najbitniji elementi tržišne privrede: preduzeća, tržište i trgovina, finansijske institucije i infrastruktura, s tim da se tranzicioni indikator kojim se ocenjuje kvalitet ukupne infrastrukture sastoji od pet podindikatora: telekomunikacije, železnica, putevi, elektro sektor i vodovod i kanalizacija. Svaki indikator meren je po standardima razvijenih tržišnih privreda i pokazuje sintetizovanu procenu napretka postignutog u nekoj određenoj oblasti, što se zasniva na različitim podacima, deskriptivnim informacijama i analizama.

Tranzicioni indikatori imaju vrednosti od 1 do 4,3, gde 1 reprezentuje malu ili nikakvu promenu od rigidne centralno planske privrede, dok ocena 4,3 reprezentuje standard razvijene tržišne privrede. Npr. kada je u pitanju tranzicioni indikator kojim se ocenjuje privatizacija velikih preduzeća ocena 1 označava malo učešće privatnog vlasništva, ocena 2 označava da je u toku privatizacija i da su neke prodaje već ugovorene, ocena 3 označava da je više od 25% imovine velikih preduzeća u privatnom vlasništvu, ocena 4 iznačava da je više od 50% imovine velikih preduzeća u privanom vlasništvu, dok ocena 4,3 odnosno 4+ označava standard razvijenih tržišnih privreda u kojima je više od 75% imovine velikih preduzeća u privatnom vlasništvu sa efektivnim korporativnim upravljanjem.

Slika. Tranzicioni indikatori

Izvor: Evropska banka za obnovu i razvoj, Izveštaj o napretku u tranziciji

U suštini ovog metodološkog okvira su principi definisani na početku tranzicionog procesa koji se u velikoj meri oslanjaju na principe tzv. Vašingtonskog konsenzusa. Na početku tranzicije dominantno je bilo mišljenje da će zemlje koje koje brže privatizuju svoju privredu i izvrše liberalizaciju spoljnotrgovinskih tokova i finansijskog sektora sposobnije da se takmiče sa razvijenim tržišnim privredama.

Međutim, kako je sam koncept Vašingtonskog konsenzusa doživeo neuspeh nakon deset godina tranzicije profesor Rodrik je proširio ovaj koncept sa novih 10 preporuka koje su se pre svega bazirale na razvoju institucija.

Stručnjaci Evropske banke za obnovu i razvoj su samu tranziciju u skladu sa preporukama Vašingtonskog konsenzusa i proširenog Vašingtonskog konsenzusa podelili u dve faze. Prva faza tranzicije se bazira na preporukama Vašingtonskog konsenzusa, ocenjuje se na osnovu tri tranziciona indikatora (privatizacija malih preduzeća, liberalizacija cena i liberalizacija spoljne trgovine). Druga faza tranzicije, koja se bazira na preporukama proširenog Vašingtonskog konsenzusa profesora Rodrika, se ocenjuje na osnovu šest tranzicionih indikatora (privatizacija velikih preduzeća, restrukturiranje preduzeča, politika konkurencije, bankarski sektor, tržište kapitala i nebankarske finansijske institucije i ukupna infrastruktura). Dakle, slično drugim relevantnim institucijama, metodologija Evropske banke za obnovu i razvoj konstantno evoluira i unapređuje se.

Izveštaj o napretku u tranziciji Evropske banke za obnovu i razvoj se može koristiti za analizu uspeha određenih tranzicionih modela s obziom da pruža solidnu vremenski seriju podataka.

Be Sociable, Share!

Ostavite poruku