Konkurentnost tranzicionih privreda prema Izveštaju o globalnoj konkurentnosti za 2010. godinu

Šesnaest tranzicionih zemalja centralne i jugoistočne Evrope u periodu delovanja, još uvek postojeće ekonomske i finansijske krize, zadržalo je, u proseku posmatrano, konkurentnost na istom nivou. Pri tome, pojedinačno posmatrano, dinamika u pogledu razvoja konkurentnosti kod ovih zemalja je nejednaka – dok neke zemlje smanjuju konkurentnosti kao posledica negativnih efekata krize, a druge stagniraju, a treće koriste postojeće okolnosti za unapređivanje konkurentnosti i time ostvaruju snažne pretpostavke da rast i razvoj svojih privreda u post-tranzicionom periodu.

Tabela 1. Konkurentnost nacionalnih privreda tranzicionih zemalja

2008 2009 2010
Rang – UK Rang – TZ Indeks Rang – UK Rang – TZ Indeks Rang – UK Rang – TZ Indeks
Estonija 32 1 4.67 35 2 4.56 33 1 4.61
Češka 33 2 4.62 31 1 4.67 36 2 4.57
Poljska 53 6 4.28 46 4 4.33 39 3 4.51
Slovenija 42 3 4.50 37 3 4.55 45 4 4.42
Litvanija 44 4 4.45 53 6 4.30 47 5 4.38
Crna Gora 65 10 4.11 62 8 4.16 49 6 4.36
Mađarska 62 9 4.22 58 7 4.22 52 7 4.33
Slovačka 46 5 4.40 47 5 4.31 60 8 4.25
Rumunija 68 11 4.10 64 9 4.11 67 9 4.16
Letonija 54 7 4.26 68 10 4.06 70 10 4.14
Bugarska 76 12 4.03 76 12 4.02 71 11 4.13
Hrvatska 61 8 4.22 72 11 4.03 77 12 4.04
Makedonija 89 14 3.87 84 13 3.95 79 13 4.02
Albanija 108 16 3.55 96 15 3.72 88 14 3.94
Srbija 85 13 3.90 93 14 3.77 96 15 3.84
Bosna i Hercegovina 107 15 3.56 109 16 3.53 102 16 3.70
Prosek 64.1 8.5 4.17 64.4 8.5 4.14 63.2 8.5 4.21
Medijana 61.5 8.5 4.22 63.0 8.5 4.14 63.5 8.5 4.21

Izvor: Svetski ekonomski forum, Izveštaj o globalnoj konkurentnosti

UK – rang u odnosu na sve zemlje

TZ – rang u odnosu na tranzicione zemlje

Prema kriterijuma Svetskog ekonomskog foruma, Estonija i Češka imaju najkonkurentnije nacionalne privrede od svih tranzicionih zemalja već duži niz godina. Uprkos krizi, ove zemlje su u velikoj meri zadržale visok nivo konkurentnosti koji se odlikuje dobrim obrazovanjem, efikasnošću tržišta dobara i rada, solidnom razvijenošću finansijskih usluga i tehnološkom spremnošću.

Na ovogodišnjoj listi, treća među tranzicionim zemljama je Poljska koja se može izdvojiti kao zemlja koja je najbolje iskoristila postojeću krizu da unapredi svoj relativan položaj. Poboljšanje relativnog položaja Poljske je rezultat – 1) reformi koje je preduzimala ova zemlja i 2) pogoršanja položaja drugih zemalja. Apsolutno poboljšanje svog položaja Poljska duguje otpornosti na krizu – Poljska je jedna zemlja Evropske unije (EU) koja je prošle godine imala rast privredne aktivnosti – i sprovedenim reformama u poslednje vreme što je u velikoj meri rezultat članstva u Evropskoj uniji i priliva EU fondova. Prema budžetu EU za period 2007-2013. godina, Poljska će dobiti oko 67 milijardi evra iz EU fondova (13,2% bruto domaćeg proizvoda iz 2009. godine; oko 2% BDP godišnje), od čega će oko 10 milijardi biti uloženo – jedan deo je već uložen – u putnu infrastrukturu. Prema ocenama analitičara, priliv ovih sredstava u značajnoj je meri uticao da Poljska, uprkos kriznom okruženju, ostvari rast, a dalje investicije u infrastrukturu će dodatno unapređivati konkurentnost privrede u narednom periodu.

Od tranzicionih zemalja sa visokom konkurentnošću tradicionalno se još izdvajaju Slovenija i Litvanija, koje su, ipak, u određenoj meri narušile svoju konkurentnost u kriznom periodu prevashodno kao rezultat slabijih makroekonomskih performansi.

Od ostalih tranzicionih zemalja važno je ukazati da dve podgrupe zemalja koje se razlikuju sa stanovništa napretka, odnosno nazadovanja u konkurentnosti.

Tabela 2. Analiza napretka u konkurentnosti

Vrednost indeksa Apsolutan rast Relativan rast
2008 2009 2010 2010/2009 2010/2008 2010/2009 2010/2008
Albanija 3.55 3.72 3.94 0.22 0.39 5.9% 11.0%
Crna Gora 4.11 4.16 4.36 0.20 0.25 4.8% 6.1%
Poljska 4.28 4.33 4.51 0.18 0.23 4.2% 5.4%
Bosna i Hercegovina 3.56 3.53 3.70 0.17 0.14 4.8% 3.9%
Makedonija 3.87 3.95 4.02 0.07 0.15 1.8% 3.9%
Mađarska 4.22 4.22 4.33 0.11 0.11 2.6% 2.6%
Bugarska 4.03 4.02 4.13 0.11 0.10 2.7% 2.5%
Rumunija 4.10 4.11 4.16 0.05 0.06 1.2% 1.5%
Češka 4.62 4.67 4.57 -0.10 -0.05 -2.1% -1.1%
Estonija 4.67 4.56 4.61 0.05 -0.06 1.1% -1.3%
Srbija 3.90 3.77 3.84 0.07 -0.06 1.9% -1.5%
Litvanija 4.45 4.30 4.38 0.08 -0.07 1.9% -1.6%
Slovenija 4.50 4.55 4.42 -0.13 -0.08 -2.9% -1.8%
Letonija 4.26 4.06 4.14 0.08 -0.12 2.0% -2.8%
Slovačka 4.40 4.31 4.25 -0.06 -0.15 -1.4% -3.4%
Hrvatska 4.22 4.03 4.04 0.01 -0.18 0.2% -4.3%

Izvor: Svetski ekonomski forum, Izveštaj o globalnoj konkurentnosti

U kriznom periodu, od 2008. godine, Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Makedonija, su, iz već pomenutu Poljsku, značajno unapredile svoju konkurentnost. Visok rast konkurentnosti nacionalne privrede Albanije je rezultat pre svega obimnih javnih investicija – pretežno u putnu infrastrukturu – koje je ova zemlja preduzela u prethodnom periodu. Primera radi, u kriznim godinama, 2008. i 2009. godini, vrednost javnih investicija u Albaniji je iznosila 8,6% i 8,8% bruto domaćeg proizvoda, što je uticalo da ova zemlja, poput Poljske, ostvari privredni rast i u kriznom periodu. Dodatno, daljim reformisanjem javnog sektora Albanija je uspela da unapredi svoje instucije (za dve godine ocena institucija je povećana sa 3,3 na relativno zadovoljavajućih 4).

Prema metodologiji Svetskog ekonomskog foruma, Crna Gora je ostvarila značajan napredak na polju konkurentnosti u gotovo svim segmentima, a najviše kada su u pitanju institucije – smanjena je državna regulacija, povećan stepen poverenja u političare i drugo – i infrastruktura – prema proceni Svetskog ekonomskog foruma značajno je poboljšana lučka infrastruktura. Koliko je zaista učinjeno na ovim poljima, a koliko je to rezultat percepcije anketiranih stručnjaka (shodno primenjenoj metodologiji) pokazaće vreme.

Makedonija je u proteklom periodu unapredila konkurentnost nakon sprovedenih značajnih reformi čiji su pozitivni elementi naročito vidljivi kada su u pitanju tržište rada (novim rešenjima dodatno je liberalizovano tržište rada u cilju dalje promocije investicija i zapošljavanja) i institucije (u određenoj meri je smanjeno oprerećenje državnom regulacijom). Takođe, u proteklom periodu u Makedoniji je povećana upotreba naprednijih tehnologija.

Za razliku od ovih pozitivnih trendova, kod određenog broja zemalja zabeleženi su negativni trendovi. Ovo se prevashodno odnosi na Hrvatsku i Slovačku. Kada je Hrvatska u pitanju, kriza je uticala da se neki aspekti konkurentnosti pogoršaju kao što je makroekonomska stabilnost – Hrvatska ima visok nivo zaduženosti – ili efikasnost tržišta rada, koje je sada među najneefikasnijim u regionu. Pored ovih, institucije u Hrvatskoj nisu na visokom nivou usled prevelike opterećenosti poslovanja regulacijom od strane države i nedovoljno efikasnog sistema sudstva.

Kada je Slovačka u pitanju, njeno nazadovanje u konkurentnosti je rezultat nekoliko činilaca. Naime, u poslednjih nekoliko godina Slovačka je sinonim za uspešnu tranzicionu zemlju s obzirom da je privukla veliki broj stranih investicija u strateškim sektorima i time uspela da poveća izvoz i ukupnu privrednu aktivnost. Ipak, rast ovog dela privrede nije se u kritičnoj meri prelio na ostatak gde još uvek postoje problemi, naročito kada je u pitanju prihvatanje naprednijih tehnologija od strane lokalnih preduzeća. Ovaj aspekt je za Slovačku posebno bitan jer je ona sada na prelasku u inovacijama vođenu privredu gde prihvatanje i razvoj tehnologija postoje najznačajniji faktor konkurentnosti. Takođe, finansijski sektor ove zemlje smanjio je svoju aktivnost u periodu krize, čime je smanjio manevarski prostor realnog sektora privrede da se bolje prilagodi novim okolnostima.

Trendovi u pogledu konkurentnosti kod tranzicionih zemalja ukazuju da je i u kriznom periodu bilo moguće unaprediti konkurentnost nacionalnih privreda, a time se i izboriti za bolju startnu poziciju za ubiranje plovoda novog talasa privrednog rasta nakon izlaska iz krize. Ipak, neka od negativnih iskustava ukazuju da je unapređenje konkurentnosti dugoročan proces te da zahteva skladan razvoj svih aspekata konkurentnosti i njihovu relativnu stabilnost bez obzira na potrebe za povremenim prilagođavanjem eksternim šokovima.

Be Sociable, Share!

2 komentara

  1. […] 16 tranzicionih zemalja centralne i jugoistočne Evrope, Srbija se, prema konkurentnosti, nalazi na pretposlednjem 15. mestu, ispred Bosne i Hercegovine. Od 2008. godine, koja se poklapa sa početkom finansijske krize, Srbija je izgubila svoju poziciju […]

  2. Aleksandra says:

    Možete li mi reći kako mogu doći do izveštaja o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2006. i 2007. godinu?
    Unapred hvala!

Ostavite poruku