Konkurentnost privrede Srbije prema Izveštaju o globalnoj konkurentnosti za 2010. godinu

Konkurentnost SrbijeUprkos suprotnim najavama kreatora ekonomske politike, konkurentnost privrede Srbije od početka finansijske i ekonomske krize opada i to kako u apsolutnom tako i u relativnom smislu. U poslednje tri godine, neke od reformi u Srbiji, sa stanovišta unapređenja konkurentnosti, su otpočele, ali nisu sprovedene do kraja, što smanjuje kako sadašnji potencijal rasta tako i perspektive rasta u srednjoročnom/dugoročnom periodu budući da je izgubljeno dragoceno vreme za donošenje konkretnih mera, a da su druge zemlje, naročito one iz regiona, na pravi način iskoristile trenutak i povećale konkurentnost svojih privreda.

Od 16 tranzicionih zemalja centralne i jugoistočne Evrope, Srbija se, prema konkurentnosti, nalazi na pretposlednjem 15. mestu, ispred Bosne i Hercegovine. Od 2008. godine, koja se poklapa sa početkom finansijske krize, Srbija je izgubila svoju poziciju kako apsolutno – ostvaren je pad prosečne ocene konkurentnosti sa 3,90 u 2008. na 3,84 u 2010. godini – tako i relativno, budući da je pala na listi konkurentnosti tranzicionih zemalja sa 13. mesta 2008. na 15. 2010. godine. Srbiju su na listi pretekle Makedonija i Albanija, a Bosna i Hercegovina je značajno smanjila jaz, preteći da je i ona prestigne.

Posmatrano po grupama faktora konkurentnosti, u periodu 2008-2010. godina, konkurentnost je pogoršana kod većine drugih faktora osim infrastrukture, zdravstva i osnovnog obrazovanja i višeg obrazovanja i obuke.

Tabela 1. Konkurentnost privrede Srbije prema grupama faktora konkurentnosti

2008

2009

2010

Rast ocene

Rang (od 134) Ocena (1-7) Rang (od 133) Ocena (1-7) Rang (od 139) Ocena (1-7) 2010/2009 2010/2008
Institucije 108 3,4 110 3,2 120 3,2 0,0% -5,9%
Infrastruktura 102 2,7 107 2,8 93 3,4 21,4% 25,9%
Makroekonomska stabilnost 86 4,7 111 3,9 109 4,0 2,6% -14,9%
Zdravstvo i osnovno obrazovanje 46 5,8 46 5,7 50 6,0 5,3% 3,4%
Više obrazovanje i obuka 70 3,9 76 3,8 74 4,0 5,3% 2,6%
Efikasnost tržišta dobara 115 3,7 112 3,7 125 3,6 -2,7% -2,7%
Efikasnost tržišta rada 66 4,4 85 4,2 102 4,1 -2,4% -6,8%
Razvoj finansijskog tržišta 89 3,9 92 3,9 94 3,8 -2,6% -2,6%
Poznavanje i korišćenje tehnologija 61 3,5 78 3,4 80 3,4 0,0% -2,9%
Veličina tržišta 65 3,6 67 3,7 72 3,6 -2,7% 0,0%
Sofisticiranost poslovanja 100 3,5 102 3,4 125 3,2 -5,9% -8,6%
Inovacije 70 3,1 80 3,0 88 2,9 -3,3% -6,5%

Izvor: Srpski ekonomski forum, Izveštaj o globalnoj konkurentnosti

Pri tome, treba posebno naglasiti da se napredak u domenu infrastrukture u potpunosti duguje promeni metodologije Svetskog ekonomskog foruma prema kojoj je u ovu grupu faktora konkurentnosti od izveštaja za 2010. godinu uvršten faktor Broj korisnika mobilnih telefona prema kome se Srbija relativno dobro rangira u svetu – 57. mesto – što je značajno podiglo i prosek ocene za ovu grupu faktora u celini. Međutim, razvoj drugih infrastrukturnih faktora zaostaje. Na primer, ocena stanja srpskih puteva je minimalno poboljšana od 2008. godine, tako da je iznosi 2,5 u odnosu na 2,4 dve godine ranije. Naravno, ovo je nedovoljno, naročito ako se ima u vidu da su druge zemlje napravile značajan napredak – primera radi Albanija je za tri godine, značajnim javnim investicijama, povećala ocenu stanja putne infrastrukture sa 2,4 na 3,5. Kada su železnice u pitanju – stanje u Srbiji je za protekle dve godine pogoršano – prosečna ocena 2010. godine iznosi 1,7 u odnosu na 1,9 2008. godine.

Od 2008. godine makroekonomska grupa faktora u Srbiji je najviše pogoršana. Međutim, to je delimično rezultat promene u metodologiji – od ove godine uveden je faktor Ocena kreditnog rejtinga zemlje po čemu je Srbija loše plasirana (83. mesto) –  što u određenoj meri smanjuje prosečnu ocenu makroekonomskih faktora. Ipak, mora se ukazati na dva bitna trenda: (1) gotovo svi drugi makroekonomski faktori u Srbiji su u kriznom periodu zabeležili pogoršanje, koje je bilo u prihvatljivim granicama s obzirom na nepovoljne eksterne okolnosti i (2) stopa nacionalne štednje je u Srbiji na vrlo niskom nivou – od 136 zemalja za koje je poznata stopa nacionalne štednje, Srbija se nalazi na 131. mestu. Niska nacionalna štednja je posebno značajna u tekućim eksternim okolnostima imajući u vidu da se u periodu krize i prvim godinama nakon izlaska iz krize očekuje znatno slabije kretanje međunarodnog kapitala, pa nacionalna štednja postaje ključan izvor finansiranja privrednog rasta i razvoja. Iz napred iznetog proizilazi da nacionalna štednja sve više postaje usko grlo konkurentnosti, ali i privrednog razvoja u celini Srbije.

Ipak, mora se ukazati na jedan pozitivan trend kada su u pitanju makroekonomski faktori konkurentnosti nacionalnih privreda, koji ni najmanje nije zasluga kreatora ekonomske politike, a ne nalazi se u grupi ovih faktora koje analizira Svetski ekonomski forum. Naravno, reč je o deviznom kursu. Usled precenjenosti nacionalne valute pre krize i prestanka priliva kapitala za vreme krize, kurs evra, odnosno dinara u Srbiji je u kriznom periodu doživeo snažno prilagođavanje od oko 30%. Bez obzira na trenutne negativne uticaje na druge aspekte, kao što je pad životnog standarda, odnosno uticaj na inflaciju, prilagođavanje kursa može biti jedan od faktora koji u periodu nakon krize može uticati na konkurentnost nacionalne privrede i poboljašenje kretanja u spoljnom sektoru Srbije, a time i na privredni rast u celini.

Pored makroekonomskih faktora, potrebno je posebnu pažnju obratiti na institucionalne faktore, efikasnost tržišta dobara i sofisticiranost poslovanja u Srbiji, koja su, prema Svetskom ekonomskom forumu, osnovna uska grla za unapređenje konkurentnosti privrede Srbije. Suština nedostataka koji se odnose na institucionalni okvir i efikasnost tržišta dobara ogleda se, pre svega, u činjenici da institucionalni okvir u Srbiji još uvek nije dovoljno dobar za investicije, a to proizilazi iz prevelike državne regulacije, slabe efikasnosti sudstva i neadekvatnog pravnog sistema, postojanja korupcije i neadekvatne primene antimonopolskog zakonodavstva.

Kada se posmatraju pojedinačni faktori konkurentnosti, zapažanja o grupama faktora se potvrđuju uz izvesne dopune.

Tabela 2. Najbolji i najlošiji faktori konkurentnosti privrede Srbije

Najlošije Najbolje*
Faktor Rang Faktor Rang
Stepen dominacije na tržištu 138 Indeks zaštite prava 20
Efikasnost antimonopolske politike 137 Korišćenje širokopojasnog interneta 30
Zaštita manjinskih akcionara 137 Potrebno vreme za otpočinjanje posla 45
Odliv mozgova 136 Ukupna poreska stopa 46
Saradnja poslodavaca i radnika 135 Troškovi otpuštanja 47
Efikasnost korporativnog upravljanja 134 Kvalitet matematičkog i naučnog obrazovanja 48
Primena tehnologije u preduzećima 134 Stopa upisa u tercijarno obrazovanje 49
Priroda komparativnih prednosti 133 Visina javnog duga 53
Efikasnost pravnog okvira u rešavanju sporova 132 Broj korisnika interneta 54
Stopa nacionalne štednje / Opterećenje regulacijom / Intenzitet konkurencije / Sofisticiranost kupaca 131 Kvalitet naučnih istraživačkih institucija 56

Izvor: Svetski ekonomski forum, Izveštaj o globalnoj konkurentnosti

* Nisu uključeni faktori koji su na visokom nivou u mnogim zemljama kao što je prisustvo HIV

Stepen dominacije na tržištu, odnosno efiksnost antimonopolske politike su najveće ograničenje konkurentnosti privrede Srbije, a tome treba dodati da i odliv mozgova, nedovoljno poverenje između poslovaca i radnika, primena tehnologije u preduzećima i preveliko oslanjanje na proizvodnju i izvoz proizvoda niže faze prerade značajno utiču na srpsku konkurentnost i to kako u kratkom tako i u srednjem roku.

Sa druge strane, Srbija ima pojedinih prednosti na koje bi u budućnosti mogla da se oslanja kao što su visina poreskih stopa – naročito u periodu nakon krize kada to izražaja dolaze troškovni faktori konkurentnosti – i kvalitet matematičkog i naučnog obrazovanja.

Na kraju mora se ukazati na nekoliko zapažanja. U protekle tri godine, na polju unapređenja pojedinih faktora koji se trenutno smatraju uskim grlima privrednog razvoja Srbije izvesne reforme su započete – otpočeta je reforma sudstva; nekoliko korupcionaških afera je otkriveno, a glavni akteri su privedeni pravdi; najavljene su velike investicije u infrastrukturu, a značajan deo izvora sredstava za to je obezbeđen i radovi na pojedinim projektima su započeti; za vreme finansijske krize delimična štednja u javnom sektoru je sprovedena kroz zamrzavanje plata i penzija, a usvojena su i fiskalna pravila koja se ograničava tekuća javna potrošnja u narednom periodu, što je socijalno vrlo nepopularno; najavljena je realizacija ambicioznog projekta sveobuhvatne reforme propisa koji potrazumeva značajno uprošćavanje procedura u Srbiji i drugo. Iz ovoga proizilazi da su nosioci (ekonomske) politike u Srbiji svesni većine ograničenja koji stoje pred privrednim razvojem. Međitim, zajedničko svim ovim poduhvatima je to da ni jedna od tih reformi nije sprovedena do kraja te da u svim oblastima postoje velike prepreke koje onemogućavaju njihovu realizaciju – npr. reforma sudstva nije dobila prelaznu ocenu i pitanje je da li će ostvariti očekivane rezultate; u potpunosti je zaustavljena sveobuhvatna reforma propisa; planirani infrastrukturni projekti se ne završavaju; ne postoji potpuna politička volja za suštinskom reformom javnog sektora i drugo. Sve ovo upućuje na zaključak da u Srbiji trenutno ne postoji ni politički niti administrativni (stručni) kapacitet da se suštinske promene dogode.

Be Sociable, Share!

3 komentara

  1. Violeta Ilic says:

    Postovani gosp. Ilicu,
    Sa zanimanjem sam procitala vase clanke i veoma su mi korisne u analiziranju ekonomske situacije u Srbiji. Ja trenutnto studiram na Londonskom fakultetu za Masters in Business Administration, i pripremam materijal za disertaciju. Moja sfera interesovanja je ekonomija i posto sam iz Srbije rodom, bazirala bih svoju disertaciju na ekonomskom rastu Srbije i sta se desava sa real GDP u Srbiji. Jos uvek nemam tacnu ideju koji deo privrede da analiziram i bila bih vam veoma zahvalna ukoliko imate neke predloge za mene. Potrebno je da usko usmerim svoj rad na neki deo iz ekonomije i bilo kakav predlog bi mi dobro dosao.
    Unapred zahvalna
    Violeta Ilic

  2. Rajko says:

    Samo za Violetu!
    U ekonomiji se gotovo sve prelama kroz GDP,ali za nas koji smo dio života proveli u socijalizmu sada je jasno da je praćenje i poredjenje rasta GDP zamaglujući faktor koji baca iskrivljeno svjetlo na kvalitet života populacije koja se analizira. Rast GDP predstavlja uglavnom pokazatelj investiranja u zemlju,ali najčešče je povezan i iznos profita iz zemlje.Dakle,u stvarnosti na teritoriji Balkana se dešava rast GDP,rast iznos profita na off shore račune ,rast nezaposlenosti i pad životnog standarda populacije.
    Za vodjenje ozbiljne ekonomske politike kojoj je svrha povečanje kvaliteta života populacije neophodno je u ovim momentima uključite neke elemente socijalizma kao što je stimulacija investitorima koji zapošljavaju nove radnike….Malo za razmišljanje 🙂

  3. Ranko says:

    Postovani radim diplomski na temi Carinski sistem EU i Srbije,pa me zanima koju literaturu mi preporucujete da koristim i koje sajtove.Unapred hvala.

Ostavite poruku