Izveštaj o globalnoj konkurentnosti za 2010. godinu

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane

Nedavno je Svetski ekonomski forum objavio Izveštaj o globalnoj konkurentnosti za 2010. godinu. O pristupu ove institucije analizi problema konkurentnosti nacionalnih privreda, metodologiji koju primenjuje i nedostacima koje ona sadrži pisali smo u posebnom članku Metodologija Svetskog ekonomskog foruma. Ovde ćemo se baviti prevashodno analizom najnovnijih trendova, sa posebnim akcentnom na top 30 najkonkurentnijih nacionalnih privreda sveta.

Najnoviji izveštaj o globalnoj konkurentnosti rađen je u jeku još uvek tekuće svetske ekonomske i finansijske krize, pa su njene posledice na konkurentnost nacionalnih privreda vidljive. U proseku, konkurentnost 30 najkonkurentnijih privreda u periodu 2008-2010. godina je neznatno smanjena – sa prosečne ocene 5,2 na ocenu 5,1 – što je i očekivano usled nepovoljnog okruženja, ali je rang pojedinih zemalja promenjen, u nekim slučajevima značajno. Pri tome, opšta je ocena da je do promena u rangu konkurentnosti došlo pre svega do značajnijeg urušavanja konkurentnosti pojedinih zemalja, nego usled jačanja konkurentnosti drugih zemalja. Iako, ima izuzetaka.

Tabela 1. Top 30 najkonkurentnijih nacionalnih privreda u svetu

2008 2009 2010
Rang Ocena Rang Ocena Rang Ocena
Švajcarska 2 5.61 1 5.60 1 5.63
Švedska 4 5.53 4 5.51 2 5.56
Singapur 5 5.53 3 5.55 3 5.48
SAD 1 5.74 2 5.59 4 5.43
Nemačka 7 5.46 7 5.37 5 5.39
Japan 9 5.38 8 5.37 6 5.37
Finska 6 5.50 6 5.43 7 5.37
Holandija 8 5.41 10 5.32 8 5.33
Danska 3 5.58 5 5.46 9 5.32
Kanada 10 5.37 9 5.33 10 5.32
Hong Kong 11 5.33 11 5.22 11 5.30
Velika Britanija 12 5.30 13 5.19 12 5.25
Tajvan 17 5.22 12 5.20 13 5.21
Norveška 15 5.22 14 5.17 14 5.14
Francuska 16 5.22 16 5.13 15 5.13
Australija 18 5.20 15 5.15 16 5.11
Katar 26 4.83 22 4.95 17 5.10
Austrija 14 5.23 17 5.13 18 5.09
Belgija 19 5.14 18 5.09 19 5.07
Luksemburg 25 4.85 21 4.96 20 5.07
Saudijska Arabija 27 4.72 28 4.75 21 4.95
Južna Koreja 13 5.28 19 5.00 22 4.93
Novi Zeland 24 4.93 20 4.98 23 4.92
Izrael 23 4.97 27 4.80 24 4.91
Ujedinjeni Arapski Emirati 31 4.68 23 4.92 25 4.89
Malezija 21 5.04 24 4.87 26 4.88
Kina 30 4.70 29 4.74 27 4.84
Brunej 39 4.54 32 4.64 28 4.75
Irska 22 4.99 25 4.84 29 4.74
Chile 28 4.72 30 4.70 30 4.69
Prosek 16.2 5.2 15.7 5.1 15.5 5.1
Medijana 15.5 5.22 15.5 5.14 15.5 5.12

Izvor: Svetski ekonomski forum, Izveštaj o globalnoj konkurentnosti

Prema Svetskom ekonomskom forumu Švajcarska ima najkonkurentniju nacionalnu privredu na svetu koja je vođena odličnim inovacionim kapacitetom i vrlo sofisticiranom poslovnom kulturom. Ova zemlja primat drži od prošle godine, kada je potisnula dotadašnjeg lidera SAD, koja dve godine uzastopno pada na listi (ove godine na 4. mestu) usled efekata krize. Razlozi za smanjenje konkurentnosti nacionalne privrede SAD leže u relativnom slabljenju institucija i to kako javnih (smanjenje poverenja u političare i njihovu sposobnost da se nose sa problemima, smanjenje efikasnosti korišćenja javnih resursa i drugo) tako i privatnih (slabljenje korporativne etike, lošija primena računovodstvenih i revizorskih standarda i drugo), kao i u značajnom pogoršanju markoekonomskih performansi.

Sa druge strane, poziciju na listi popravila je Švedska, koja sada ima drugu najkonkurentniju nacionalnu privredu na svetu. Ova zemlja se odlikuje jakim institucijama i dobrim sistemom obrazovanja. Slične karakteristike ima i treće rangirana zemlja, Singapur, koja se odlikuje efikasnošću institucija i tržišta i razvijenim finansijskim tržištem. Na petom mestu se nalazi Nemačka, koja je ostvarila napredak za dva mesta, prvenstveno zbog dobrog makroekonomskog upravljanja tokom krize – dok je većina drugih zemalja značajno pogoršala makroekonomske pokazatalje tokom krize, Nemačka je u velikoj meri održala makroekonomsku stabilnost i time relativno popravila svoju konkurentsku poziciju.

Tabela 2. Analiza ocena i ranga najkonkurentnijih svetskih privreda

Promena ranga

Promena ocena (apsolutno)

Promena ocena (relativno)

2010/2008 2010/2009 2010/2008 2010/2009 2010/2008 2010/2009
Švajcarska 1 0 0.02 0.03 0.4% 0.5%
Švedska 2 2 0.03 0.05 0.5% 0.9%
Singapur 2 0 -0.05 -0.07 -0.9% -1.3%
SAD -3 -2 -0.31 -0.16 -5.4% -2.9%
Nemačka 2 2 -0.07 0.02 -1.3% 0.4%
Japan 3 2 -0.01 0.00 -0.2% 0.0%
Finska -1 -1 -0.13 -0.06 -2.4% -1.1%
Holandija 0 2 -0.08 0.01 -1.5% 0.2%
Danska -6 -4 -0.26 -0.14 -4.7% -2.6%
Kanada 0 -1 -0.05 -0.01 -0.9% -0.2%
Hong Kong 0 0 -0.03 0.08 -0.6% 1.5%
Velika Britanija 0 1 -0.05 0.06 -0.9% 1.2%
Tajvan 4 -1 -0.01 0.01 -0.2% 0.2%
Norveška 1 0 -0.08 -0.03 -1.5% -0.6%
Francuska 1 1 -0.09 0.00 -1.7% 0.0%
Australija 2 -1 -0.09 -0.04 -1.7% -0.8%
Katar 9 5 0.27 0.15 5.6% 3.0%
Austrija -4 -1 -0.14 -0.04 -2.7% -0.8%
Belgija 0 -1 -0.07 -0.02 -1.4% -0.4%
Luksemburg 5 1 0.22 0.11 4.5% 2.2%
Saudijska Arabija 6 7 0.23 0.20 4.9% 4.2%
Južna Koreja -9 -3 -0.35 -0.07 -6.6% -1.4%
Novi Zeland 1 -3 -0.01 -0.06 -0.2% -1.2%
Izrael -1 3 -0.06 0.11 -1.2% 2.3%
Ujedinjeni Arapski Emirati 6 -2 0.21 -0.03 4.5% -0.6%
Malezija -5 -2 -0.16 0.01 -3.2% 0.2%
Kina 3 2 0.14 0.10 3.0% 2.1%
Brunej 11 4 0.21 0.11 4.6% 2.4%
Irska -7 -4 -0.25 -0.10 -5.0% -2.1%
Chile -2 0 -0.03 -0.01 -0.6% -0.2%

Izvor: Svetski ekonomski forum, Izveštaj o globalnoj konkurentnosti

Pored navedenih Top 5 zemalja, kada se pogleda lista 30 najkonkurentnijih zemlja zapažaju se dva bitna trenda – postoje zemlje koju su značajno narušile svoju konkurentnost i time pogoršale svoju poziciju i suprotno, postoje zemlje koje su i u apsolutnom smislu unapredile svoju poziciju. Uz SAD, Južna Koreja i Irska su zemlje koje su tokom tekuće ekonomske i finansijske krize značajno narušile svoju konkurentnost.

Južna Koreja je zemlja koja se odlikuje jakim pozitivnim aspektima konkurentnosti kao što su infrastruktura i obrazovanje, ali su tokom krize došle do izražaja njene slabosti koje se prvenstveno odnose na rigidnost na tržištu rada (komplikovane procedure za zapošljavanje i otpuštanje što je posledica jakih sindikata u ovoj zemlji), nedovoljno razvijeno finansijsko tržište (još uvek posledica istočnoazijske finansijske krize) i nedovoljno jakih institucija (nedovoljna transparentnost, nedostatak poverenja u političare i drugo). Ovi nedostaci umanjuju sposobnost privrede da se lakše prilagodi i izbori sa eksternim šokovima, kao što se to slučaj sa svetskom krizom.

Prvenstveno usled loših makroekonomskih pokazatelja i problema u svom finansijskom sektoru Irska je izgubila status jedne od najkonkurentnijih zemalja. Zbog ovih problema Irska je za samo dve godine pala na listi za čak sedam mesta i sad zauzima 29. poziciju.

Sa druge strane, interesantno je primeti da su, u smislu konkurentnosti, u vreme finansijske i ekonomske krize najviše profitirale azijske zemlje izvoznice naftom – Katar, Saudijska Arabija i Bruneji. Jedno od objašnjenja za ovaj trend leži u činjenici da su ove zemlje u značajno manjoj meri bile pogođene krizom, što je njima, pored očuvanja makroekonomske stabilnosti, omogućilo da se fokusiraju na unapređenje drugih aspekata konkurentnosti – izgradnju institucija, razvoj tehnologija i poslovnog okruženja i unapređenje efikasnosti tržišta – što su one u velikoj meri činile i time značajno unapredile svoj položaj. Pored ovih zemalja, važno je naglasiti da Kina nastavlja da stabilno napređuje svoju konkurentnost, ozbiljno preteći da uđe u porodicu Top 20 najkonkurentnijih nacionalnih privreda sveta, prema kriterijumima Svetskog ekonomskog foruma.

Tekuća dešavanja u svetu upućuju na zaključak da se u današnjim turbulentnim ekonomskim dešavanjima relativan položaj jedne zemlje može unaprediti i bez unapređenja sopstvenih performansi, samo na taj način što se položaj drugih pogoršao. Pored toga, pokazuje se da je za dugoročniji uspeh potrebna stabilnost koju, prvenstveno, pokazuju Švajcarska, Švedska i Nemačka, kao i Kina koja već duži niz godina stabilno gradi svoju poziciju. I treći, ne manje bitan zaključak koji proizilazi iz novog izveštaja Svetskog ekonomskog foruma, je da je za uspeh potrebno izgrađeno poverenje i njegovo očuvanje na visokom nivou jer se pokazalo da su one zemlje gde je to poverenje narušeno, najviše unazadile svoju poziciju kao što su SAD, Južna Koreja, pa čak i Irska.

http://www.sef.rs/uporedna_ekonomija/metodologija-svetskog-ekonomskog-foruma.html
Be Sociable, Share!

Ostavite poruku