Zarade i zaposlenost u Srbiji – manji rizik, veća zarada

Prema najnovijim istraživanjima velika većina mladih u Srbiji sebe najradije vide na „mestu državnog službenika”. Kao jedan od argumenata u korist državne službe mladi navode sigurnost zaposlenja. Po ekonomskoj logici to bi značilo da su mladi spremni da rade na radnom mestu koje je sigurnije po cenu manje zarade. Međutim, da li je baš tako, odnosno da li su zarade u javnom sektoru u Srbiji manje u odnosu na privredu, a posao sigurniji?

Prema odacima iz Ankete o radnoj snazi koju objavljuje Republički zavod za statistiku u aprilu 2008. godine ukupan broj zaposlenih u Republici Srbiji iznosio je 2.838.140 radnika (ova anketa obuhvata i zaposlene na crno), da bi se pod uticajem ekonomske krize taj broj za dve godine smanjio na 2.412.106 radnika što predstavlja smanjenje od 15%. U istom periodu se broj zaposlenih u javnom sektoru sa 482.000 radnika smanjio na 472.000 radnika, odnosno za svega 2%. Na osnovu ovih podataka nesumljivo je jasno da je posao u javnom sektoru daleko sigurniji od posla u privredi.

Sa druge strane postavlja se pitanje da li je posao u državnoj službi u Srbiji slabije plaćen od posla u privredi? Prema podacima Eurostata prosečna zarada u javnom sektoru u Srbiji je 2008. godine bila za 27,7% viša od proseka zarade u privredi. U poslednje dve godine zarade u javnom sektoru su bile zamrznute medjutim, zarade u sektoru privrede takođe nisu rasle čak je u pojedim preduzećima došlo i do pada zarada. Dakle sasvim suprotno od ekonomske logike zarade su veće tamo gde je viša sigurnost radnog mesta, odnosno u javnom sektoru u Srbiji.

Postavlja se pitanje da li je takva situacija i u drugim zemljama u tranziciji? Na grafiku 1. su prikazani podaci Eurostata za 2008. godinu, gde je na y-osi dat indeks koji predstavlja odnos prosečne zarade u javnom sektoru i prosečne zarade u privredi za 10 zemalja u tranziciji koje su 2004. i 2007. godine postale članice Evropske unije i Srbiju.  Kao što se može videti kod većine zemalja ne postoji značajna razlika u zaradama u javnom i privatnom sektoru. Negativan izuzetak su Srbija, Bugarska, Rumunija i Letonija gde su zarade u javnom sektoru više i do 20% dok je u Slovačkoj zarada u javnom sektoru niža za 15% u odnosu na privredu.

Grafik 1. Poređenje zarada u javnom sektoru i privredi zemalja u tranziciji

Na grafiku 1. se može videti da postoji negativna povezanost između BDP po glavi stanovnika (kao pokazatelja razvijenosti ekonomije jedne zemlje) i odnosa zarada u javnom sektoru u odnosu na prosek privrede. Kod razvijenijih zemalja ne postoji značajna razlika u nivou zarade u javnom u odnosu na sektor prvrede (sa izuzetkom Slovenije), dok su zarade u javnom sektoru značajno više u odnosu na prosek privrede u manje razvijenim zemljama.

Ne sumljivo je da ukoliko želi da se razvije ekonomski zakoni moraju da važe i u Srbiji, a to znači da veći rizik mora da donosi veću zaradu jer se jedino na taj način stimuliše razvoj preduzetništva naročito među mladim ljudima. Ekonomski održiv rast u narednom periodu treba da se zasniva na povećanju zaposlenosti i zarada u sektoru privrede kao i izvoznoj tražnji, a nikako na rastu zarada u javnom sektoru jer su efekti rasta zarada u javnom sektoru na ekonomski rast kratkorocni i neodrživi.

Be Sociable, Share!

1 komentar

  1. Dragan says:

    Velika zabluda mladih je da rade u drzavnim sluzbama, za zaradu od 30 do 50 hiljada dinara. Drzavna sluzba ubija u mladima licnost, stvara poltronstvo, gubi se efekat diplome, nema samoinicijative. Mladi, okrenite se preduzetnistvu, verujte u sebe, bez obzira koliko vama izgled suprotno, u Srbiji za dobre proizvode i usluge ima posla koliko hocete. Pogledajte oko sebe, u komsiluku, dobar vodovodzija je uvek zauzet. Keramicar takodje. I u svakom zanimanju cete pronaci po nekog komsiju koji ima posla (i novca) preko glave. U privatnom sektoru se moze zaraditi neuporedivo vise, a koliko, to od vas zavisi koliko hocete da se angazujete. Zato mladi, glave gore i bezite od drzavnih sluzbi i stranackog zaposlenja. PREDUZETNIK.

Ostavite poruku