Globalna kretanja u industriji čelika

Globalna kretanja u indistriji celikaTokom proteklih nekoliko godina, globalna industrija čelika prolazi turbulenciju bez presedana: 8 od globalno najboljih 10 zemalja proizvođača su najoštrije smanjili proizvodnju sirovog čelika u 2010, a više od polovine njih se smanjilo u velikoj meri. Globalno najveći proizvođač čelika Kina, uprkos finansijskoj krizi, ostvarila je dvocifren rast u proizvodnji sirovog čelika, i održala profitabilnost celokupne industrije uz podršku nacionalne politike i poštujući i pridržavalući se krutih zahteva tržišta. Međutim, stari dobri dani pre 2007. za industriju čelika, su prošli. Gledajući unapred, proizvođači čelika suočavaju se sa ogromnim unutrašnjim i spoljnim izazovima: konkurentni pejzaž se menja, nestabilnost potražnje, sve teži M&A i integracije, rastući troškovi sirovina i materijala, pritisak da se privreda razvija u smeru nisko procentnog ugljenika i rastući ekološki troškovi, kao i strožije mere korporacijskog upravljanja i regulatornih zahteva. Svi ovi pritisci stvaraju velike troškove proizvođačima čelika i trese rukovodstva.

Menadžment troškova i profitabilnosti
Prema CSDRI (China Steel Development Research) analizi, prvih 20 proizvođača čelika u 2007. godini zabeležio je profit od 12%, pre kamate i oporezivanja. Svetska ekonomska kriza u 2009. godini utiče i na glavne proizvođače čelika te smanjuju broj zaposlenih kao rezultat smanjene potražnje i prodaje na tržištu, što za posledicu ima pad profita na najniži nivo. U 2009. najveći proizvođači čelika beleže gubitke i pad poslovne dobiti na -3.9%. Kineski proizvođači čelika, takođe se suočavaju sa sličnim problemima iz spoljašnje sredine i izazovima, ali zahvaljujući podršci nacionalne politike i krutim zahtevima domaćeg tržišta, veliki gubici se nisu desili celoj industriji. Prema kineskoj nacionalnoj statistici domaći proizvođači koji su rangirani na top listi 20 globalnih proizvođača čelika, u 2009. godini ostvarili su u proseku 3,2% poslovne dobiti. Drugim rečima, u 2009. godini, kineski proizvođači premašili su inostrane u ukupnom performansu. Važno je takođe napomenuti da su neki veliki svetski proizvođači čelika u 2009 godini postigli profit pre oporezivanja od 10.1%.

Ovo pokazuje da konkurentska prednost svetskih proizvođača čelika još uvek postoji, uprkos kratkoročnom zastoju. Na osnovu dugoročnog iskustva u troškovnom i profitabilnom upravljanju svetski proizvođači će predstavljati još veću konkurenciju domaćim proizvođačima, jednom kada ekonomija počne da se oporavlja. U stvari, da bi se prilagodili konstantnom menjanju ekonomskih kretanja, akumuliraju dugoročne konkurentske prednosti i rangiraju među svetske klase proizvođača, većina domaćih prozvođača čelika će morati uporno i dugoročno da nastoji da nastavi na radu efikasnosti poslovanja i upravljanju menadžmenta profitabilnosti. U perspektivi mogućnosti kreiranja vrednosti preduzeća, troškovni odnos predstavlja troškove sirovine i efikasnost proizvodnje, dok periodični troškovni odnos predstavlja efektivno upravljanje preduzećem u prodaji, sveukupnom upravljanju i finansiranju, osim proizvodnje. Prosečni troškovni odnosi u 2009. za industriju čelika bio je 92,7%, što se tiče periodičnih troškova, taj odnos prosečno iznosi oko 8%, uz najbolji nivo sa oko 3%. Međutim, uprkos oštrom smanjenju prodaje, nije bilo očiglednog povećanja periodičnog troškovnog odnosa među globalnim proizvođačima, zahvaljujući pre svega efikasnosti i profitabilnosti orijentisanom menadžmentu.

Vrednosni menadžment
To je cilj maksimizacije akcionarskog bogatstva i prihvatanje ili ne, nekih drugih predloženih projekata. Ovo zahteva poznavanje koncepta vremenske vrednosti novca i “opportunity cost”, investitorskih sredstava plasiranih u neke druge investicije. Ako menadžeri nisu u mogućnosti da ostvare povraćaj investicije na onom nivou koji bi bio dostupan na nekim drugim mestima za isti nivo rizika tada, kao agenti investitora, oni ne uspevaju da ispune svoju dužnost. Ako grupa investitora menadžerima stavi na raspolaganje 1 milion, koji će kasnije stvarati godišnji prihod od 10 odsto, onda bi ti menadžeri u stvari uništavali vrednost za svoje investitore ako, isti nivo rizika na nekom drugom mestu, donosi 14 odsto povraćaja investicije.

Umesto planova napravljenih u pogledu računovodstvenog budžeta, koji su osetljivi na izobličenja i manipulacije “profita” i “kapitalnih investicija”, menadžeri se podstiču da razmišljaju kroz prizmu, u kojoj meri će njihove nove strategije ili operativne inicijative proizvesti ono što akcionare najviše interesuje: “discounted” (uračunavajući inflaciju i taksu) priliv gotovine biti veći od gotovine koja se ubrizgava.

Bavljenje takvim stvarima je samo početak jednom kada organizacija postane “value based” (zasnovana na vrednosti). Spajanja moraju biti motivisana i procenjivana po kriterijumu u kojoj meri margine iznad cene kapitala se mogu postići s obzirom na kupovnu cenu. Strateška analiza se ne zaustavlja na mestu često nejasnih kvalitativnih analiza, produžava se u drugu fazu vrednovanja, strategije i kvantitativne osetljivosti. Odluke o najpogodnijem nivou duga i isplate dividenti za svoje jezgro imaju odnos razmatranja uticaja na akcionarsko bogatstvo. U oblasti ljudskih resursa, opšte prihvaćeno pravilo je da je svim organizacijama potrebna posvećena radna snaga. Ali, posvećena čemu?

Menadžment vrednosti za akcionare – “shareholder value based management”, pruža odgovor, ali i stavlja teret na menadžment da komuniciraju, obrazuju i konvertuju sve ostale učesnike u procesu stvaranja vrednosti. Ovo može zahtevati promenu u kulturi, u sistemima i procedurama, kao i ulaganje velikog napora u konstantnom učenju i obrazovanju.

Koja je stručnost srpske države po ovom pitanju i da li je u stanju da obezbedi stručnjake iz oblasti da vode smederevsku železaru putem uspeha? Ostaje je pitanje na koje ćemo morati da sačekamo na odgovor kada Vlada zvanično preuzme upravljanje konglomeratom. Iako je US Steel ekspert u ovoj oblasti kao i u proizvodnji i menadžmentu ovakve kompleksne industrije, oni nisu uspeli da održe komparativnu profitabilnost te se povlače sa našeg tržišta.

Be Sociable, Share!

1 komentar

  1. Zoran says:

    Zanimljiva je tema, i mislim da treba neka posebna nauka da se bavi istrazivanjem tih legendarnih racunovdstvenih *caka* kojima se, posle nemogucnosti ostvarivanja realnog rasta, bilo izrazenog u kolicinama ili vrednosti, postize prikazivanje rasta preduzeca… e tu nauku treba uvesti u skole, jer je to buducnost ovog sveta, treba da ucimo kako da *friziramo* finansijske izvestaje i takve strucnjake da izvozimo u svet, jer u tome smo najbolji…

Ostavite poruku