Subvencije države od teorije do prakse

Izazovi i ograničenja u poslovanju malih privrednih subjekata.

Da bi neki privredni subjekt mogao pozitivno da posluje, neophodno je da proizvodi i prodaje dovoljnu količinu proizvoda ili usluga koja mu omogućava da pokrije sve svoje fiksne i varijabilne troškove uz uslov da nema problem sa naplatom. Kako su na samom startu poslovanja inicijalni fiksni troškovi veoma visoki, potrebna su i znatna ulaganja bez obzira na vrstu delatnosti koju preduzeće obavlja. Jedan od načina pribavljanja neophodnog kapitala je uzimanje kredita. Za preduzetnike u Srbiji omogućene su kamate po stopi od preko 10 %, što za posledicu ima ugradnju troškova kamata u cenu usluge ili proizvoda i na taj način smanjivanju konkurentnosti domaćih proizvođača.

Poslednjih nekoliko godina forsira se priča o subvencijama države i podršci malim i srednjim privrednim subjektima. Neke se banke ipak ograđuju od učestvovanja u takvim akcijama postavljajući nedostižne uslove privrednicima u smislu minimalno ostvarenog prometa u prethodnoj godini, pronalaženju dva solventna žiranta i hipoteke na nekretninu.
Do sada je 10.000 preduzeća povuklo kratkoročni kredit za likvidnost. Najviše malih – 8.000, slede srednja preduzeća – 1.100 i 400 velikih. Banke su odobrile i 672 subvencionisana kredita za investicije.

Druga grupa banaka odobrava subvencionisane kredite ali samo onim privrednim subjektima koji uspeju da “ubede” fond za razvoj ali i banku.

Lista bankaka sa sumom odobrenih subvencionisanih kredita:

1. Banca Intesa u iznosu od oko 71 milion evra
2. Komercijalna banka sa oko 20 miliona evra
3. Pro Credit sa oko 13 miliona evra
4. Hypo Alpe-Adria-Bank sa oko 6,5 miliona evra
5. Société Générale sa oko 6 miliona evra

Vojvođanska banka je za prvih mesec dana primila zahteva u vrednosti od oko 32 miliona evra, a do sada je odobrila oko 1,5 miliona evra kredita, dok je Raiffeisen bank primila zahteva u vrednosti od 16,2 miliona evra, a odobrila svega 104.000 evra kredita.

Postavlja se pitanje da li je pravo rešenje da država oporezuje preduzeća za npr 30 % i na taj način pravi budžet iz kojeg će deo npr 50 % poslužiti za subvencije ili je bolje da država smanji oporezivanje na 15 % do 18% i da ne subvencioniše preduzeća jer u ovom drugom slučaju neće biti mesta za favorizovanjem nekih privrednih subjekata kao ni mesta za korupciju i malverzacije koje su posledica nekopetentnih kadrova zaposlenih u državnom sektoru.

Do kraja godine Vlada Srbije ne namerava da ukine subvencionisane kredite građanima i privredi. Nakon detaljne analize postignutih efekata, biće doneta odluka koji će zajmovi biti obustavljeni 2011, a izvesno je i da će iznosi biti smanjeni. Opstaće subvencionisani krediti za likvidnost i investicije, kao i stambeni, ali je vrlo verovatno da će biti ukinuti oni za koje nema tražnje.

Privreda
Vrsta kredita Broj Vrednost u evrima
Krediti za likvidnost sa valutnom klauzulom 3.061 269.703.115
Dinarski krediti za likvidnost 6.607 461.157.555
Ukupno za likvidnos 9.668 730.860.670
Investicioni kredit 672 71.810
Stanovništvo
Vrsta kredita Broj Vrednost u evrima
Potrošački krediti za automobile 5.599 38.148.864
Potrošački krediti za traktore 159 1.731.807
Ostali potrošački 6.037 28.394.339
Dinarski gotovinski 94.253 143.432.379
Dinarski potrošački 2.154 3.425.938

Na osnovu tabela možemo primetiti da mahom subvencionisani krediti ipak ne idu u prave ruke, odnosno sa takvom raspodelom budžeta nećemo daleko stići, niti možemo očekivati neki boljitak u narednom periodu. Pretežno su subvencionisani krediti za likvidnost, što znači da su preduzeća dobila sredstva da pokrpe rupe u svom budžetu, t.j. da izmire svoje dospele obaveze. Mali udeo investicionih kredita u ukupnoj masi kredita svedoči o malom ulaganju države u otvaranje novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti kao i povećanju konkurentnosti.

Glavni izazov na koji treba obratiti pažnju je zašto preduzeća nisu mogla da izmire svoje dospele obaveze a rešenje treba tražiti u korenu problema. Najčešći problem preduzeća je što prodaju proizvode i pružaju usluge i na te usluge moraju da plate PDV bez obzira da li su te realizovane usluge i naplatili. Tako moraju ograničiti svoje poslovanje samo na one partnere koji su spremni da plaćaju avansno kako ne bi došli u situaciju da budu žrtve svoje ekspanzije. Kada bi država omogućila preduzećima da bar plate samo PDV na one proizvode i usluge koji su i naplaćeni to bi znatno ubrzalo i povećalo obim prometa a samim tim bi veće koristi od toga imala i privreda i država.

Iz prethodno navedenog se može zaključiti da se postojećim sistemom favorizuju preduzeća i menadžment koji se zadužuju, t.j. nesavesni privrednici koji uzmu robu i zaborave da je plate dok ovakav sistem guši one koji savesno i redovno izmiruju svoje obaveze i izbegavaju da se zadužuju.

Šta onda preostaje Srpskom preduzetniku? Jedino rešenje je da tupka u mestu dok se nešto ne promeni ili da zasuče rukave i da zapne da radi u tri smene kako bi ispoštovao rokove za plaćanje poreza, PDVa i drugih dažbina od kojih mu zavisi opstanak. Dok novac koji je zaradio se nalazi u potraživanjima čija je naplata sve lošija kako vreme prolazi.

Izvori informacija:

Blic online

Kamatica

Be Sociable, Share!

Ostavite poruku