Kupiti jeftino, a prodati skupo – biznis u našem sportu?

Biznis u sportu“Kupiti jeftino, a prodati skupo” je nova strategija kojom se u poslednje vreme čelnici naših sportskih klubova hvale na sva vrata. Čini se kao da je biznis konačno ušao na mala vrata i u naš sport. Međutim, da li je baš tako?

Jednom rečju strategija “Kupiti jeftino, a prodati skupo” znači da se kupuju relativno nepoznati ili poznati, ali trenutno nedovoljno traženi igrači za relativno male svote novca, a onda se isti prodaju kad dostignu višu cenu na sportskom tržištu. Na taj način klubovi stiču dobit koju koriste za razne potrebe. (Ovde se ne želi – a imalo bi smisla – ulaziti u to da li se dovode kvalitetni ili bar, perspektivni igrači već se želi ukazati na opravdanost prethodno opisane strategije.)

Na prvi pogled ovo izgleda kao jedan od osnovnih zakona ekonomije, ali ova strategija ima nekoliko “grešaka u koracima”. Jer, da bi bila uspešna strategija mora ispuniti bar, dva uslova. Prvo, da se nešto na “sportskom tržištu” dogodi što bi igračima podiglo cenu ili, drugo, da su prodavci tako dobri da i falš robu mogu prodati na tržištu. Na žalost, ni jedan od dva uslova nije ispunjen. Ali, krenimo redom…

Osnovni razlog zbog koga se nekom sportskom kolektivu ili sportistima diže cena na tržištu jesu rezultati. Da li je moguce u datim uslovima postići dobre rezultate? Vrlo teško (da ne kažem nemoguce)! Pre svega, jako je teško od prosečnih ili neiskusnih igrača napraviti vrhunski tim koji se može nositi sa konkurencijom iz sveta. Cak i da je to moguće potrebno je vreme, ali i dobri treneri, odlični uslovi za rad (čitaj: sportska infrastruktura) i dosta sreće. Znači ponovo je potrebno dosta novca i znanja čega u našim klubovima, uglavnom, nema (čast izuzecima).

Šta je sa našim “prodavcima”? E, to je posebna prica. Da bi neko mogao da uspešno upravlja sportskim kolektivima mora, najpre, biti dobar menadžer. U velikoj većini sportskih klubova u Evropi čelnici su uspešni privrednici koji su okruženi iskusnim menadžerima, dok su bivši sportisti uglavnom sportski direktori koji su zaduženi za sportski deo priče. Kod njih sport je odavno postao biznis. I to veoma uspešan! Kombinacija sporta i novca donosi rezultat i na sportskom i na poslovnom planu!
A kako je kod nas? Kod nas su čelnici klubova bivši sportisti koji zbog stare slave dobiju glavna mesta u klubovima ili neki drugi sportski činovnici. Menadžeri na rukovodećim pozicijama u sportskim kolektivima su zakonom zabranjeni (“vratimo sport sportistima”). Takođe, postavlja se i pitanje transparentnosti prilikom prodaje igrača. U normalnom svetu se transferi objavljuju, dok je kod nas to “poslovna tajna”. Sve dok je tako naš klupski sport će i dalje biti na niskim granama kao što je sada…

Medutim, nije sve tako crno. Ipak, mi smo i dalje sportska nacija. Ali, kako napraviti dobar rezultat u tako oštroj konkurenciji? Pre svega, potrebno je manuti se kvaziekonomskih strategija i stvarno ukljuciti biznis u sport. Definisati vlasništvo u klubovima, dati rukovodeća mesta privrednicima i menadžerima, a izvore prihoda nalaziti na drugoj strani (“kao sav normalan svet”): sponzori, marketing, prodaja ulaznica i sezonskih karata, TV prava, a tek na kraju prodaja igrača i to tek posle postignutih značajnih rezultata kada im je cena najveća!

Be Sociable, Share!

2 komentara

  1. Nikola Cabarkapa says:

    Treba mi jedan primjerak investicionog ili biznis plana koji je odobren.Ako mozete pomozite mi, hocu da znam kako se pise sam koncept.
    Unaprijed hvala
    Cabarkapa Nikola
    cikadzo@yahoo.com

  2. Aleksandar says:

    Poštovani Nikola,

    U narednih nekoliko dana pokušaćemo da nabavimo biznis plan pa ćemo ti poslati.

    Pozdrav,
    Aleksandar

Ostavite poruku