Svetska ekonomska kriza i zemlje španskog govornog područja – Da li se istorija ponavlja?

SpanijaZa svetsku ekonomsku i finansijsku krizu, kao osnovno obeležje svetske privrede u poslednje tri godine, često se ističe da je po razmerama i posledicama najveća još od Drugog svetskog rata. Neki su, čak, skloni da je uporede i sa Velikom depresijom (1929 -1933), najvećom ekonomskom krizom koju je video 20. vek.

Ova kriza je prema svim svojim odlikama i posledicama velika i složena – prisutni su svi mogući oblici: bankarska kriza (karakteriše je pogoršanje bilansa banka i njihovo propadanje; ovako je kriza počela u SAD); platnobilansna kriza (smanjenje priliva kapitala i velike devalvacije/depresijacije nacionalnih valuta; prisutna je u tranzicionim zemljama); dužnička kriza (nemogućnost država da otplaćuju svoje dugove; najznačajnija u Grčkoj, sa mogućim uticajima i u drugim evropskim zemljama kao što su Španija i Portugal) i recesija (pad privredne aktivnosti; osnovno obeležje za većunu država sveta).

Imajući u vidu burnu istoriju zemalja španskog govornog područja kada su u pitanju ekonomske i finansijske krize, upravo ove zemlje su, na prve znake mogućnosti krize, uvek u fokusu, sa posebnom pažnjom svih zainteresovanih strana – kreatora ekonomske politike, domaćih i stranih investitora, međunarodnih institucija, odnosno ekonomske javnosti u celini.

Zašto su zemlje španskog govornog područja uvek u fokusu kada su krize u pitanju?

Kod izučavanja problema finansijskih kriza i predviđanja istih, kod ekonomsista je prisutna teza po kojoj loša istorija, odnosno već doživljeni oblici finansijske krize, povećavaju verovatnoću njenog ponovnog nastanka. Neki autori ovo slikovito objašnjavaju na sledeći način: “Pretpostavimo da lekar dijagnosicira pacijentu opasnost od srčanog udara. Pravi lekar će navedeni rizik odrediti kako na bazi tekućeg zdravstvenog stanja (visok nivo holesterola, visok krvni pritisak, itd.) tako i na bazi istorijata bolesti, odnosno činjenice da li je neko od bliskih predaka pacijenta imao srčani udar ili je taj pacijent već imao sličnih problema. Na bazi toga verovatnije je da će od dva pacijenta koji imaju isto tekuće zdravstveno stanje rizičniji za srčani udar biti onaj kome je neko u porodici već imao srčani udar ili ima negativnu istoriju te bolesti.” Slično je i u ekonomiji – poverenje privrednih subjekata kod zemalja sa lošom ekonomskom istorijom manje je nego kod drugih. Ova metafora stalno je u mislima ekonomskih analitičara koji proučavaju zemlje špnaskog govornog područja pre svega zbog negativnih iskustava ovih zemalja sa krizama. A šta nam sugeriše istorija?

Za većinu analitičara nepoznanica je da je finansijska kriza kao jedna od odlika kapitalističkog privrednog sistema zapravo i nastala u Španiji. Španija je tokom 16. veka, pod vođstvom Filipa II, bila jedna od najvećih sila sveta, a u svom posedu je imala teritorije na svim kontinentima koji su tada bili poznati. Međutim, politika visokih teritorijalnih aspiracija, te nesređenosti unutrašnjeg sistema sa obimnim (za to vreme) državnim aparatom, stvarali su velike fiskalne deficite i visok nivo javnog duga. Neodgovorna fiskalna politika (sličnost sa današnjim dešavanjima je slučajna?) primorala je tadašnju veliku silu da tokom vladavine Filipa II bankrotira čak četiri puta (1557, 1560, 1575. i 1596. godine). Ovo su prvi poznati primeri dužničke krize u svetu.

U Španiji su, dakle, počeli savremeni oblici kriza, a zemlja koja je verovatno imala najveći broj kriza je Argentina. Od sredine 19. veka Argentina je imala različite oblike finansijskih kriza sa velikim posledicama na privredu i društvo u celini u nekoliko navrata: 1885. godine, u periodu 1890-1891, 1908, 1914, 1929-1934, za vreme dužničke krize u 80-tim godinama 20. veka i zaključno sa finansijskom krizom 2001. godine. Ova poslednja kriza je bila naročito velika sa širim društvenim i ekonomskim posledicama, a kredibilitet države je dugoročno smanjen – 2001. godine Argentina je morala da proglasi bankrot, značajno je devalvirala svoju valutu, a banke su prestale da isplaćuju građanima ušteđevine. S obzirom na ovakvu brojnost, Argentina bi se svakako mogla nazvati “zemljom ekonomskih i finansijskih kriza”.

Sledeća velika zemlja španskog govornog područja koja je pokazala da nije imuna na ekonomske i finansijske krize je Meksiko. U poslednjih 30-ak godina godina, ova zemlja je dva puta iskusila krize velikih razmera – 1982. godine na talasu opšte dužničke krize u svetu i 1994. godine kroz tzv. “tekila krizu” kada je došlo do snažnog pada vrednosti domaće valute koje je praćeno visokim padom aktivnosti i ozbiljnim socijalnim posledicama.

Periodične krize i nesređeni ekonomski uslovi bili su odlika i drugih zemalja španskog govornog područja te su one često apostrofirane u literaturi kao primeri za loše vođenu ekonomsku politiku.

Kakve su posledice aktuelne krize, a kakva očekivanja za naredni period?

Svetska ekonomska krizaS obzirom na loša iskustva iz prošlosti, postavlja se pitanje: da li se istorija finansijskih kriza kod zemlja španskog govornog područja ponavlja?

Kao i većina drugih zemalja, i zemlje španskog govornog područja nisu pošteđene od negativnih efekata još uvek aktuelne svetske krize. Prema zvaničnim podacima, prosečan pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2009. godini u zemljama španskog govornog područja je bio 1,1 odsto, što je više u odnosu na pad svetske privrede (0,6 odsto), ali značajno manje od pada privredne aktivnosti u razvijenim zemljama (3,2 odsto). Situacija je znatno povoljnija ako se zna da su tri zemlje imale visok pad aktivnosti – Španija (3,6 odsto), Meksiko (6,5 odsto) i Paragvaj (4,5 odsto), dok su ostale zemlje u veoma nepovoljnim uslovima ostvarile rast od 0,2 odsto. Takođe, izuzev Španije, pad zaposlenosti je u ovim zemljama bio manji nego u razvijenim. Ovo ukazuje da je većina zemalja španskog govornog područja dobro amortizovala efekte globalne krize, međutim Španija se svakako može smatrati jednom od zemalja koje su naviše pogođene krizom.

Pad privredne aktivnosti u Španiji je među najvećima kod najrazvijenijih zemalja, a očekivanja u pogledu budućeg privrednog rasta su jednako pesimistična. Pored zajedničkih činilaca koji su doveli do kriza u drugim zemljama, kriza u Španiji je velikim delom nastala usled pucanja balona na tržištu nekretina. Naime, rast cena nekretnina u Španiji je od 1995. do 2007. godine iznosio čak 201 odsto, a u nekim delovima cene su čak utrostučene. Rastu cena nekretnina prethodili su visok rast kreditne aktivnosti, ali i špekulativni poslovi. Ovakav trend nije mogao biti dugoročno održiv, a globalna kriza, u sadejstvu sa ostalim faktorima, uzrokovala je drastičan pad cena nekretnina (40 odsto). Posledično, pad cena nekretnina u velikoj meri je pogodio i banke, što se sve zajedno negativno multiplikovalo na ukupnu privrednu aktivnost.

Kada je Španija u pitanju, treba ukazati i na sledeće: nakon ekskalacije bankarskih kriza (krajem 2007. i u 2008. godini) i platnobilansnih kriza (u drugoj polovini 2008. i tokom 2009. godine), prvu polovinu 2010. godine obeležavaju dužničke krize. Epicentar novih dešavanja je u Grčkoj koja je “za dlaku” i uz veliku pomoć Evropske unije (EU) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) izbegla da proglasi bankrot u servisiranju svojih obaveza. Međutim, grčko žarište još uvek nije ugašeno (pitanje je koliko je ova zemlja sposobna da otplaćuje svoje obaveze na srednji/dugi rok), a zaraza se polako preliva i na druge evropske zemlje, naročito one sa lošom ekonomskom istorijom i slabim privrednim pokazateljima (visok spoljnotrgovinski deficit, viša inflacija nego kod najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera, gubitak konkurentnosti, nedovoljno disciplinovana fiskalna politika, visoka nezaposlenost i drugo), kao što su Španija i Portugal. Španija se danas suočava sa ozbiljnim pretnjama u pogledu mogućnosti plaćanja svojih obaveza. Iako malo verovatno, stidljivo se, čak, govori i o mogućem bankrotu. Zbog ovih rizika, španska vlada je morala da se odluči na niz nepopularnih mera. Vlada je saopštila da namerava da svoj budžetski deficit, koji trenutno iznosi 11 odsto BDP smanji na 6 odsto u 2011. godini, a smanjenje plata u javnom sektoru jedan je od načina za to. Ovakvo pooštravanje fiskalne politike ozbiljna je pretnja socijalnom položaju stanovnika zemlje, naročito kada se ima u vidu da je stopa nezaposlenosti na visokom nivou (trenutno je skoro 20 odsto, a 2007. godine je bila oko 9 odsto).

Da li su pouke izvučene?

Na kraju treba konstatovati sledeće. Bogata iskustva kada su u pitanju ekonomske i finansijske krize kod zemalja španskog govornog područja svakako su doprinela da mnoge zemlje bolje dočekaju krizu i odgovore na nju. Većina zemalja iz ovog bloka prolazi kroz tekuće izazove bez pada privredne aktivnosti, što je retkost u globalnim razmerama. Argentina, zemlja ekonomskih kriza, izgleda da prolazi kroz krizu bez značajnih posledica imajući u vidu da je u prošloj godini došlo do umerenog povećanja privredne aktivnosti sa pozitivnim očekivanjima za naredni period. Takođe Čile nastavlja da bude dobar primer privrednog razvoja za većinu srodnih zemalja, a posledice krize na ovu zemlju su minimalne. Priznanje za svoj uspešan ekonomski put, ova zemlja je dobila ove godine kada je zvanično primljena u OECD (Organization for Economic Co-operation and Development), grupu najrazvijenijih zemalja sveta. Sličnim putem se polako kreću i druge zemlje španskog govornog područja, koje očigledno uče na negativnim iskustvima iz prošlosti.

Međutim, ima zemalja koje još uvek nisu shvatile da je istorija učiteljica života. Meksiko ponovo prolazi kroz težak period prilagođavanja spoljnim okolnostima (posledica prevelike povezanosti sa privredom SAD), a sudbina Filipa II možda čeka i kralja Huana Karlosa, odnosno aktuelnog španskog premijera Hose Luisa Sapatera.


Časopis “Reflejo” u saradnji sa Srpskim ekonomskim forumom


Časopis “Reflejo” u saradnji sa Srpskim ekonomskim forumom
Be Sociable, Share!

Ostavite poruku