Svetska ekonomska kriza i njen uticaj na ekonomiju Srbije

Kako se kriza može odraziti na Srbiju?

Finansijska kriza u svom prvom talasu nije značajno pogodila finansijski sistem u Srbiji, Narodna banka Srbije je godinama unazad vodila restriktivnu monetarnu politiku kako bi se izbego nagli rast kreditne zaduženosti. Bankarski sistem u Srbiji se pokazao kao stabilan, banke su usled veoma restriktivnih zahteva NBS iz 2007. godine dokapitalizovane i njihov kapital racio značajno je viši nego u razvijenim zemljama SAD i EU. Banke su usled restriktivnih mera bile prilično obazrive kod odobravanja kredita poveriocima što je uticalo na prilično zdrave bilanse. Banke u Srbiji su daleko likvidnije od zemalja EU i SAD, te su banke na daleko lakši način prebrodile udar povlačenja štednje u oktobru izazvanom padom opšteg poverenja u finansijski sistem u celom svetu do koga je došlo usled bankrota velikog broja banaka u SAD. Iz razloga visoke likvidnosti i kapital racia Vlada Srbije i Narodna banka Srbije nisu morale da upumpavaju svež novac u finansijski sistem.

Problema će svakako biti u platnom bilansu u 2009. godini, Srbija je godinama unazad beležila visok deficit u tekućem delu platnog bilansa jer je uvoz daleko bio veći od uvoza, taj deficit je finansiran suficitom u kapitalnom delu platnog bilansa uglavnom od kreditnih zaduženja banaka i preduzeća iz inostranstva i direktnih stranih investicija. Usled recesije koja zahvatita vodeće zemlje EU možemo očekivati pad izvoza što može još više uvećati deficit u tekućem delu platnog bilansa dok će usled opšteg nepoverenje u svetu izazvanog finansijskom krizom u drugoj polovini 2008. godine biti teško pronaći kreditore koji su spremni da daju kredite i investitore koji su spremni da investiraju u Srbiju. Čak šta više, skoro je izvesno da će kredita i investicija biti daleko manje što automatski znači da Srbija mora da smanjuje svoj uvoz daleko više od očekivanog smanjenja izvoza jer u suprotnom neće moći da finasira deficit tekućeg dela platnog bilansa.
Kada je u pitanju uvoz ukoliko se zadrže postojeći uslovi skoro je sigurno da će doći do smanjenja pre svega zbog smanjenja cena nafte na svetskom tržištu na nivo ispod 40$ po barelu, što je najniža cena u poslednje četiri godine a dramatično niža od cene koja je u avgustu 2008. godine iznosila 147$ po barelu. Nafta učestvuje sa 13% u ukupnom uvozu Srbije u prvih devet meseci 2008. godine. Takođe realno je očekivati smanjenje uvoza putničkih automobila, koji se nalaze pri vrhu proizvoda koje najviše uvozimo sa 8,5% u ukupnom uvozu, jer se u vreme krize ljudi najpre odriču kupovine novih automobila što pokazuju podaci o značajnom padu tražnje u drugoj polovini 2008. godine. Smanjenje uvoza treba očekivati i kod uvoza repromaterijala koji se koriste u proizvodnji vodećih izvoznika a koji su zbog globalne recesije već najavila smanjenje proizvodnje u 2009. godini.

Krizu možemo očekivati u realnom sektoru

Potencijalna opasnost po finansijski sistem u Srbiji može se javiti indirektno, usled rasta kamatnih stopa i smanjenja izvora finansiranja od matičnih banaka iz inostrantsva banke će biti primorane da smanjuju svoje plasmane. Smanjenja bankarskih kredita može dovesti do nelikvidnosti preduzeća koja imaju visoka kreditna zaduženja u svojim bilansima i koja su visok rast u prethodnim godinama finansirala bankarskim kreditima. Nemogućnost ovih preduzeća da otplaćuju svoje obaveze po kreditima će pogoršati bilanse banaka. Međutim, banke su u poslednjih nekoliko godina ostvarile visoke profite na tržištu Srbije, tako da visoki prifiti mogu kompenzovati eventualne kratkoročne gubitke usled finansijske krize.
Svetska ekonosmka kriza nesumljivo prvo pogađa izvoznike, najveći izvoznik u Srbiji US Steel iz Smedereva najavio je značajno smanjenje porizvodnje od januara do aprila 2009. godine, smanjenje proizvodnje najavile su i Tigar Pirot, Livnica Kikinda, Valjaonica banka Sevojno, i ostali izvoznici usled smanjenja inostranih porudžbina. Neka preduzeća u Srbiji su počela sa otpuštanjem radnika pravdajući to smanjenje efektima svetske ekonomske krize Vital iz Vrbasa, Zdravlje Leskovac, Trayal Kruševac itd.
Takođe, krizu će svakako osetiti i autoprevoznici koji vrše usluge prevoza robe u inostranstvu. Usled smanjenja spoljnotrgovinske razmene dolazi i do smanjenja njihovog obima posla, pitanje je kako će autoprevoznici uspeti da otplate svoje obaveze po osnovu lizinga i kredita za vozila usled smanjenja tražnje i profita.
Krizom mogu da budu pogođena građevinska preduzeća koja se bave izgradnjom stambenog i poslovnog prostora pre svega u Beogradu. U poslednjih nekoliko godina visoka stopa profita u građevinarstvu pre svega u Beogradu privukla je veliki broj investitora. Do rasta cena nekretnina je došlo usled značajnog rasta tražnje do koga je došlo usled pojave velikog broja banaka koje su počele da odobravaju stambene kredite po povoljnim kamatnim stopama i sve većeg broja ljudi koji su ispunjavali uslove da dobiju ove kredite. Građevinske firme pre svega u Beogradu beleže ekspanzivan rast aktivnosti, gradnju uglavnom finansiraju od prodaje stanova unapred i veliko je pitanje kako se eventualni pad tražnje može odraziti na finansiranje završetka gradnje. Realno je očekivati da će se u sektoru građevinske izgradnje stvoriti veliki lanac nelikvidosti koji se može rešiti samo uz značajnu ulogu države.
Farmaceutska industrija, pre svega veletrgovine lekovima, koje su u prethodnim godinama beležile visoke stope rasta prihoda uz dobijanje dugih valuta odloženog plaćanja od svojih dobavljača (proizvođača lekova iz zemlje i inostranstva) čak do 180 dana. Farmaceutske veletrgovine su finansirale svoj rast pre svega kroz odloženo plaćanje dobavljača, i pitanje je kako bi preživela evetualno skraćene valuta plaćanja do koga realno može doći ukoliko dobavljači iz inostranstva upadnu u problem likvidnosti.

Da li šansa Srbije postoji?

U svetu će usled ove krize doći do velikih pomeranja, do promene će doći kad su u pitanju spoljnotrgovinski tokovi kao i tokovi investicija. Pre svega najveća promena će se desiti u pogledu tokova investicija. Međutim, realno je očekivati da će jačati pritisci ka apresijaciji kineskog juana kako bi se ispeglao spoljnotrgovinski suficit Kine i umanjio veliki deficit SAD. Ukoliko dođe do toga smanjiće se višak štednje Kine u odnosu na investicije. Eventualna apresijacija juana može uticati na smanjenje inostrane konkurentnosti robe proizvedene iz Kine i može se povećati konkurentnost našeg izvoza.
Do smanjenja investicija u svetu će nesumljivo doći u ukoliko dođe do smanjenja cena nafte i gasa na svetskom tržištu, što će umanjiti investicije iz zemalja izvoznica nafte. Ukoliko cena nafte i gasa ostane na niskom nivou u narednom periodu to može da se pozitivno odrazi na privredu Srbije koja je energetski uvoznik te bi se smanjenje cena nafte odrazilo na smanjenje troškova poslovanja i sniženje cena proizvoda iz Srbije na inostranom tržištu čime bi se poboljšala konkurentnost i povećao izvoz.
Usled kraha tržišta nekretnina u SAD i problema sa kojima se susreću kompanije iz tog dela sveta realno je očekivati da se smer investicija pomeri ka drugim zemljama. U toj novoj podeli kao nove destinacije svetskih investicija javi će se pre svega zemlje u razvoju koje će pored visoke stope prinosa pružiti visok nivo zaštite vlasničkih prava i stranih investitora. Ukoliko Srbija u narednim godinama uspe da reformiše svoj ekonomski sistem i izgradi institucionalnu infrastrukturu koja će moći da bude konkurentna sa razvijenim zemljama, uz intenzivan rad na edukaciji i osposobljavanju radne snage realno je očekivati da dođe do značajnog porasta stranih investicija.

Mere koje kreatori ekonomske politike moraju preduzeti

Kako bi Srbija umanjila degativne efekte a istovremeno iskoristila potencijalne prilike nastale usled prelivanja svetske ekonomske krize neophodno je da kreatori ekonomske politike u narednom periodu preduzmu čitav niz mera. Neke od mera su već donete, povećanje nivoa garantovanih depozita sa 3.000 na 50.000 evra, ukudanje poreza na prihode od štednje i poreza na kapitalnu dobit od 01.01.2009. godine. Međutim, ovo jesu potrebne ali ne i dovoljne mere.
Kada je u pitanju monetarna politika kreatori ekonosmke politike moraju da povedu računa o visini kamatne stope koje su godinama unazad u Srbiji daleko veće od kamatnih stopa u zemljama okruženja a da ne govorimo o kamatnim stopama u SAD i EU. Ukoliko kriza potraje kao jedna od potencijlnih mera sve više se pominje mogućnost da Vlada garantuje međubankarske pozajmice odnosno da garantuje pozajmice domaćih banaka koje one uzimaju u inostranstvu. Kod ove mere mora se biti jako oprezan da se ne bi celokupan rizik preneo sa poslovnih banaka na državu, već Narodna banka Srbija mora iskoristiti svoju regulativnu ulogu kako bi banke na što bolji način implementirale Bazel II i kvalitetnije upravljale kreditnim rizikom.
Za razliku od razvijenih zemalja EU i SAD koje u narednom periodu moraju da vode ekspanzivnu fiskalnu politiku kako bi stimulisali agregatnu tražnju, u Srbiji Vlada mora da vodi restriktivnu fisklanu politiku. Iskustvo pokazuje da svaka ekspanzivnost fisklane politike utiče na rast uvoza i pogoršanje spoljnotrgovinskog deficita i rast inflacije. Potrebno je izvršiti prekomponovanje na rashodnoj strani u korist kapitalnih izdataka a smanjenje socijalnih izdataka. Na žalost oko 70% rashoda budžeta odlazi na socijalne troškove (plate zaposlenih, penzije, socijana davanja). Država bi u 2009. godini trebalo da izdvoji više novca za podršku poslovanja preduzeća kroz Fond za razvoj Srbije i olakša poslovanje privrede kroz aktivniju ulogu Garancijskog fonda. Takođe, država mora izdvojiti novčana sredstva kako bi isplatila dugovanja koja ima prema privatnim preduzećima, pre svih javna preduzeća imaju velika dugovanja privredi. Na ovaj način dobar deo privrede bi poboljšao svoju likvidnost i olakšao svoje poslovanje.
Politika dohotka je neophodna kako bi se smanjila javna potrošnja koja je prevelika za trenutni stupanj razvoja Srbije. Ovom politikom Vlada Srbije pokušava da zadrži rast plata u 2009. godini kako bi se izbeglo povećanje agregatne tražnje koja bi dovela do porasta uvoza i rasta inflacije. Kada je u pitanju ova mera država mora da bude jaka i da ne podlegne pritiscima sindikata zaposlenih u državnim službama do kojih će sigurno doći u narednih godinu dana.
Osim ovih mera država mora da nastavi sa procesom ekonomskih reformi i završetkom izgradnje institucionalne infrastrukture kako bi se stvorio povoljan poslovni ambijent stimulativan za razvoj preduzetništva i priliv stranih investicija.

Rezime

Nesumljivo će kriza na kratak rok negativno uticati na ekonomske performanse u Srbiji, doći će do smanjenja izvoza ali sa druge strane i uvoza, realno je očekivati da nezaposlenost u 2009. godini poraste, rast zarada u privatnom sektoru ne treba očeivati dok je realnije da dođe do malog smanjenja zarada. Na srednji i duži rok Srbija može imati pozitivne efekte svetske ekonomske krize pre svega ogledane kroz rast stranih investicija, koje će dovesti do rasta proizvodnje, izvoza, zaposlenosti, zarada i životnog standarda. Međutim, da bi Srbija ostvarila pozitivne efekte neophodno je da uradi domaći zadatak koji pred nju stavljaju inostrani investitori a to je nesumljivo efikasna zaštita vlasničkih prava i stranih investicija, izgradnja kvalitetne infrastrukture, suzbijanje korupcije, povećanje efikasnosti birokratije, efikasne državne regulative itd..

Be Sociable, Share!

Ostavite poruku