Stres testovi banaka – rigorozniji kriterijumi u 2011. godini

Nestabilnost bankarskog tržištaBanke imaju veoma značajnu ulogu u razvoju tranzicionih privreda, ali u jeku svetske ekonomske krize posluju u uslovima izuzetno turbulentnog tržišta. Stabilnost finansijskog tržišta i makroekonomske politike u mnogome zavisi od solventnosti i likvidnosti banaka i sposobnosti da prevaziđu udare „turbulentnih sila“.

Stres testovi predstavljaju mehanizam simuliranja različitih scenarija negativnih dešavanja na tržištu i procene sposobnosti banaka da ih izdrže bez neophodne dokapitalizacije. To je sastavni deo regularnog poslovanja razvijenih privreda koji je na značaju i rigoroznosti dobio tokom svetske ekonomske krize usled neredovne otplate kredita.

Narodna banka Srbije je u sklopu aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom od maja do decembra 2009. godine izvršila dijagnostičke analize i stres testove 31 poslovne banke u Srbiji. Rezultat testiranja po metodologiji usaglašenoj sa MMF-om pokazao je da je srpski bankarski sektor visoko rezistentan na makroekonomske šokove i da bi u slučaju realizacije pretpostavljenog pesimističkog scenarija ostao likvidan, solventan i sposoban da postojećim kapitalom i rezervama apsorbuje projektovane gubitke.

Stres test evropskih banaka

Nadzorna tela zadužena za praćenje rada banaka u Evropi ispitivala su tokom 2010. godine “finansijsko zdravlje” 91 evropske banke. U julu 2010. Odbor evropskih bankarskih supervizora (CEBS) objavio je rezultate po kojima 7 banaka nije prošlo test, od kojih je pet španskih regionalnih štedionica (Diada, Cajasur, Espiga, Unnim i Banca Civica), državna nemačka banka Hypo Real Estate i grčka poljoprivredna ATE banka koju kontroliše država. U slučaju „državnog šoka“, odnosno nemogućnosti države da isplati državne obveznice u koje su ove banke investirale, njihov kapital bi pao ispod nivoa koji se smatra adekvatnim, a ukupan nedostatak kapitala bi iznosio 3,5 milijardi evra (4,5 milijardi dolara).

Evropska komisija je za februar 2011. godine najavila novu rundu stres testova banaka obzirom da ispitivanja iz 2010. godine nisu ukazala na velike probleme u irskim finansijksim institucijama. Samo četiri meseca posle objavljivanja rezultata u 2010, Irska je zatražila od Evropske Unije i MMF-a 85 milijardi evra pomoći. Pored mnogo složenijih i rigoroznijih kriterijumima, u narednim stres testovima se očekuje i promena načina supervizije testiranja. Za razliku od testiranja iz jula 2010. godine koje je sprovođeno pod nadzorom nacionalnih organa, supervizija narednog testiranja će se obavljati na globalnom nivou, u sklopu nove regulatorne i kontrolne strukture finansijskih tržišta i bankarskog sistema Evropske Unije.

Kao i svaki drugi preventivni mehanizam, ni stres testovi ne pružaju stopostotnu sigurnost da do kraha bankarskog sistema neće doći. Njihov cilj je da na univerzalan i sistematizovan način ukažu na probleme finansijskog sistema kako bi država i finansijske institucije mogle blagovremeno da deluju. I pored brojnih kritika ekonomske javnosti, stres testovi su kao pristup i metodologija vredni analize i kontinuiranog unapređenja, čime će se i Srpski ekonomski forum baviti u narednom periodu.

Be Sociable, Share!

Ostavite poruku