Preporuke za poboljšanje likvidnosti privrede

Nelikvidnost privredeVećina ekonomista slaže se da je smanjenje opšte nelikvidnosti privrede u Srbiji jedan od najvećih ekonomskih izazova sa kojim se susreće vlada Srbije u 2011. godini. Za čitaoce koji nemaju ekonomsko obrazovanje likvidnost predstavlja sposobnost preduzeća da izmiruju svoje obaveze u roku dospeća. Postoji više pokazatelja  nivoa likvidnosti privrede ali u tekstu koristimo: broj blokiranih preduzeća u privredi, stopa kašnjenja po kreditima privrede i visina neto obrtnog fonda privrede Srbije.

Broj blokiranih preduzeća – Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije broj blokiranih preduzeća se na početku 2011. godine popeo na 23.609, tome se treba pridodati još 39.422 blokiranih preduzetničkih radnji. Ako se uzme u obzir da je u Srbiji trenutno registrovano 109.364 preduzeća i 221.800 preduzetničkih radnji lako je izračunati da je skoro svako četvrto preduzeće i svaka peta radnja blokirana. Ukupan dospeli dug blokiranih preduzeća iznosi oko 227 milijardi dinara odnosno oko 2,2 milijardi evra. Blokirana preduzeća nisu u mogućnosti da plaćaju svoje obaveze prema dobavljačima što se odražava na poslovanje dobavljača i uvodi i njih u lanac nelikvidnosti.

Stopa kašnjenja po kreditima privrede – Prema podacima Narodne banke Srbije na kraju trećeg kvartala 2010. godine ukupna stopa kašnjenja kredita odobrenih privredi iznosi 23.2% i veća je za 2,3 procentnih poena u odnosu na početak 2010. godine. Visoke stope kašnjenja po kreditima povećavaju kreditni rizik banaka, što dovodi do porasta kamatnih stopa koje su u Srbiji više nego u zemljama okruženja. Rast kamatnih stopa utiče na povećanje troškova preduzeća i negativno se odražava na likvidnost.

Treći pokazatelj koji govori o stanju likvidnosti privrede predstavlja neto obrtni fond privrede Srbije – Neto obrtni fond predstavlja razliku između obrtnih sredstava preduzeća koje se u roku od 12 meseci mogu konvertovani u novac i kratkoročnih obaveza preduzeća koje dospevaju u roku od 12 meseci. Prema podacima Centra za bonitet Agencije za privredne registre privreda Srbije je na kraju 2008. godine bila nelikvidna jer su kratkoročne obaveze bile veće od obrtne imovine preduzeća za oko 72 milijarde dinara. U 2009. godini došlo je do pogoršanja likvidnosti u privredi i neto obrtni fond je bio negativan u iznosu skoro 115 milijardi dinara.

Tabela 1. Neto obrtni fond privrednih društava u Srbiji u 000 dinara

Odabrani finansijski pokazatelji 2008 2009
Obrtna sredstva 3,349,634,704.00 3,554,940,113.00
Kratkoročne obaveze 3,421,624,524.00 3,669,677,413.00
Neto obrtni fond -71,989,820.00 -114,737,300.00
Neto gubitak -43,507,299.00 -95,731,710.00

Izvor: Agencija za privredne registre Republike Srbije

Do pogoršanja likvidnosti preduzeća dolazi u situacijama kada  preduzeće ostvaruje gubitak u poslovanju odnosno kada akumulacija preduzeća (ostvareni neto profit plus amortizacija) ne može da pokrije dugoročne obaveze po kreditima koje dospevaju u periodu od godinu dana. Ako se uzme u obzir činjenica da je u 2010. godini dospevalo 2,5 milijarde evra dugoročnih kredita, a da rezultat privrede verovatno nije bio pozitivan, likvidnost se, gotovo izvesno, dodatno pogoršala. Dodatno zabrinjava činjenica da u 2011. godini dospeva na plaćanje još 2,9 milijarde evra dugoročnih kredita.

Dakle na osnovu analize stanja definitivno se može zaključiti da je privreda Srbije već bila nelikvidna na početku ekonomske krize. U poslednje dve godine nelikvidnost se povećava i ukoliko se ne preduzmu hitne mere lanac nelikvidnosti će se proširiti.

U cilju prevazilaženja priblema nelikvidnosti privrede predlažemo sledeće mere:

  1. Stimulisanje komercijalnih banaka da odobravaju kredite za likvidnost sa rokom otplate između 3 i 5 godina. Vlada Srbije već tri godine kao meru za prevazilaženje ekonomske krize primenjuje meru subvencionisanja kratkoročnih kredita za likvidnost do 12 meseci. Međutim, odobrenjem kratkoročnih kredita za likvidnost na godinu dana samo se odlaže problem na kratak rok. Ovi krediti postižu svoj cilj samo ukoliko je u pitanju nelikvidnost preduzeća uzrokovana usporenjem plaćanja kupaca ili pada prodaje ali ukoliko je nelikvidnost strukturna do njenog prevazilaženja može doći samo dugoročnim kreditom. Dugoročnim kreditom za likvidnost se kratkoročne obaveze pretvaraju u dugoročne i relaksira se novčani tok preduzeća.
  2. Fond za razvoj Republike Srbije bi morao da izdaje garancije bankama za odobrenje kredita za trajna obrtna sredstva na rok od 3 do 5 meseci kao i reprogram dugoročnih kredita u otplati na rok od 10 do 15 godina strateški važnim i izvozno orijentisanim preduzećima.  Ova mera je vrlo osetljiva zbog problema korupcije i uticaja političara na rad ove institucije i morala bi tehnički da se jako dobro uredi kako ne bi došlo do zloupotreba.
  3. Nastavak subvencionisanja kamate na kredite, jer ova mera ima za posledicu smanjenje troškova preduzeća što rezultira poboljšanjem rezultata poslovanja. Mnogi ekonomisti smatraju da ova mera samo dovodi do porasta troškova države dok banke ostvaruju dodatnu zaradu. Međutim, upravo država prevelikom potrošnjom utiče na rast inflatornih pritisaka što dovodi do restriktivne monetarne politike i porasta referentne kamatne stope što poskupljuje kamatne stopa po kojima se preduzeća zadužuju. Onog trenutka kad država smanji svoju potrošnju doći će do smanjenja inflatornih pritisaka što će dovesti do smanjenja kamatnih stopa na tržišti i tada treba prestati sa subvencionisanjem kamate na kredite.
  4. Smanjiti istiskivanje privatnih investicija usled značajnog zaduženja države pre svega na domaćem tržištu. Visoko zaduživanje države – što direktno, što preko javnih preduzeća – smanjuje značajno potencijal za kreditiranje ostalih preduzeća i time se doprinosi ukupnoj nelikvidnosti.
  5. Otpis dela dugovanja prema državi po osnovu neplaćenih poreza, PIO Fondu po osnovu neplaćenih poreza i doprinosa i javnim preduzećima za neplaćene troškove komunalnih usluga. Deficit do koga bi neminovno došlo usled otpisa potraživanja od odabranih preduzeća bi se namirio iz privatizacionih prihoda ili zaduživanjem države kod međunarodnih kreditora. Država bi obaveze po kreditu servisirala iz budućih poreskih prihoda koje bi ubirala od preduzeća koja su opstala na osnovu izvršenog otpisa. Ovu meru treba primeniti samo u izuzetnim slučajevima kod preduzeća koja su od strateškog značaja za privredu ili pojedine delove zemlje kako se ne bi poslala pogrešna poruka ostalim preduzećima da prestanu da plaćaju svoje obaveze.
  6. Reprogramiranje plaćanja poreskih obaveza prema državi na rok od 5 godina umesto dosadašnjeg odloženog plaćanja do godinu dana.
  7. Smanjenje poreskih i administrativnih opterećenja kroz sveobuhvatnu reformu propisa – SRP. Smanjenje administrativnih procedura dovodi do značajnih ušteda u trokovima preduzeća čime se poboljšava rezultat poslovanja i poboljšava likvidnost.
  8. Velikim trgovinskim sistemima zakonski definisati maksimalni rok odloženog plaćanja dobavljačima. Ovakva mera svakako bi zahteva veliko finansijsko naprezanje trgovinskih sistema ali bi država pomogla pre svega davanjem garancija za dobijanje dugoročnih kredita za likvidnost.
  9. Racionalizacija javnih rashoda – Ova mera ne može direktno da utiče na likvidnost preduzeća ali je njen indirektni efekat jako značajan. Plate u javnom sektoru i penzije ne bi smele da rastu brže od ostvarenog rasta GDP, potrebno je: ukinuti otpremnine za radnike koji idu u penziju, trinaestu platu i jubilarne nagrade; unaprediti proces javnih nabavki kroz suzbijanje korupcije i povećanje transparentnosti procesa. Smanjenjem javnih rashoda stvorio bi se prostor za značajniju pomoć izvozno orjentisanim preduzećima i preduzećima koja imaju perspektivu ali su usled nagomilanih problema iz prošlosti nelikvidna.
  10. Iskoristiti sredstva od privatizacije Telekoma za dokapitalizaciju Komercijalne banke što bi podiglo nivo kreditnog potencijala banaka.

Ukoliko se hitno ne preduzmu dugoročne mere za poboljšanje likvidnosti privrede može se očekivati povećanje broja blokiranih preduzeća što će rezultirati rastom nezaposlenosti kao i rastom stope kašnjenja po kreditma što može dovesti do porasta kamatnih stopa. Nelikvidnost privrede može dovesti do teškoća u prilivima budžeta što može uzrokovati probleme u servisiranju javnih rashoda i funkcionisanju države i dovesti do socijalnih nemira.

Be Sociable, Share!

6 komentara

  1. Violeta Ilic says:

    Postovani, Dali ste veoma iscrpnu analizu o stanju nelikvidnosti nasih preduzeca i jos veca lista predloga i mera o sankcionisanju problema.Dozvolite da iznesem svoja zapazanja. Interesuje me, da li su peduzeca koja su pokazala nelikvidnost, vecinski pod drzavnom upravom ili privatnom? Ja studiram MBA na Londonskom fakultetu i za svoju disertaciju upravo zelim da istrazim vezu nelikvidnosti drzavnih preduzeca i loseg, nestrucnog i ne-etickog menadzmenta. Da li znate gde bih mogla da dobijem informaciju o kojoj se strukturi odnosno proporciji, privatno/drzavno, vlasnistvo, radi? Naime moja je predpostavka, da neprofitabilnost nasih drzavnih preduzeca uglavnom zavisi od odnosa menadzmenta prema raspolozivim sredstvima. Takodje, zelela bih da napomenem, da visoko strucni rukovodeci kadar, upoznat sa metodima vodjenja finansijskog menadzmenta, je opremljen neophodnim “zanatom” da prepozna znakove i da izracuna proporcije, efikasnosti ili ne-efikasnosti svoje organizacije. Postoje veoma jednostavni pokazatelji i osnovna pravila po kojima svaki “executive” treba da oceni stanje svoje organizacije. Osnovni pokazatelji koje svaki menadzer mora da zna su finansijske razmere ka sto su: Test Profitabilnosti (Profitability Ratios), pod koje spadaju: neto i bruto profitna stopa, povratak na ulozeni kapital i kod javnih preduzeca, povratak ulagaca na ulozeni kapital. Test Efikasnosti (Efficiency Ratios), pod koje spadaju: prosecan broj dana po obrtu inventara, razmera prikupljanja sredstava od duznika i razmera podmirivanja dugova duznicima. Test Likvidnosti(Liquidity Ratios), pod koje spadaju: acidni test, koji ste vi objasnili, a to je, tekuca sredstva manje inventar podeljeno sa tekucim obavezama. Test Sposobnosti placanja (Solvency Ratios), pod koje spadaju: gearing(izvinite, ne znam koji je ekvivalent na nasem jeziku), a izracunava se tako sto se dugorocni krediti podele sa dugorocnim kreditima plus ulozen kapital(share capital) plus reserve i interstno pokrice, odnosno sposobnost da se placa interesntna stopa. Ovo sui najjednostavniji pokazatelji stanja jednog preduzeca i svaki menadzer bi morao da zna da izracuna ove proporcije. Da bi jedno preduzece poslovalo uspesno, njegovi finansijski i operativni menadzeri moraju da znaju da upravljaju radnim kapitalom, odnosno da znaju da racunaju a samim tim i upravljaju operativnim cash ciklusom, zatim da znaju da prepoznaju (uvek se podrazumeva da znaju da izracunaju), simptome povecane trgovine, izuzetan faktor u likvidnosti jednog preduzeca. Zatim menadzeri moraju da znaju da izracunaju i uvaze znacaj kapitalne strukture svojih organizacija, i da ocene(opet, izracunaju) rizike visokih zaduzenja. I na kraju, da li nasi menadzeri znaju da naprave finansijsku i poslovnu strategiju? Ovolika nelikvidnost nasih preduzeca, mi namece pitanje. Kolika je strucnost naseg menadzmenta u modernom poslovanju? Da li su menadzeri tih preduzeca opremljeni da vode poslove, odnosno, koje su njihove strucne kvalifikacije? Po pitanju vasih predloga, da drzava treba da”pomogne” ovakvim preduzecima, moje misljenje se sasvim razlikuje od vaseg. Drzava, kao stimulativni aparatus, je u duznosti da stimulise uspesne i sankcionise neuspesne. Naravno, kao sto ste rekli, i tu postoje odredjeni kriterijumi po kojima se odredjuje zbog cega je neka institucija neuspesna odnosno nelikvidna. I na kraju, da bi i drzava mogla da funkcionise kao profitabilna zajednica, mora da ima odredjene poreske stimuluse i zakone. Jer, ukoliko drzava nema od koga da skuplja poreze, a to je za drzavu, kao sto je za preduzece profitabilnost, i ukoliko se neodgovorno i rasipnicki ponasa prema svojim prihodima, takva drzava ne moze da pomogne nikome u zemlji. Ni poslovnoj zajednici, ni privredi, a ni onom delu stanovnista koje zavisi od drzavnih primanja (penzioneri, socijalni sloj, skolstvo, zdravstvo, stimulusi za natalitet itd.). I jos da dodam, i u engleskoj je drzava pomogla, odnosno, isplatila dugovanja najvecim bankama, kada je doslo do kraha bankovnog sistema. Ne znam koliko ste upoznati sa problematikom ali zakljucak je da, tacno da drzava treba da pomogne domacim bankama ali u isto vreme i banke imaju obavezu da su transparentne u svojim mesetarenjima, jer isuvise labave zakonske norme za bankovni sektor su dovele englesku do gotovog kraha. Ali to je vec neka druga tema.

    S’postovanjem

    Violeta Ilic,

    MBA student

  2. Vladimir says:

    Postovana Violeta,

    najpre da Vam se zahvalim na iznetim sugestijama i komentarima. Mogu reci da se u slazem sa vama da je kvalitet menadzmenta u javnim (drzavnim) preduzecima u Srbiji na jako niskom nivou. S obizrom na cinjenicu da se menadzment bira na osnovu partijske knjizice u kabinetima predsednika politickih stranaka a ne na javnom konkursu ne cudi sramotno nizak nivo menadzementa. 
    Slazem se sa vama da svaki menadzer mora da poznaje osnovne racio brojeve koje ste naveli.

    Sto se tice finansijske pozicije drzavnih preduzeca podatke mozete naci na sajtu Agencije za privredne registre u ”Saopstenju o rezultatima poslovanja privrede Republike Srbije ostvarenim u 2009. godini”. U izvestaju je na 23. strani prikazana stuktura bilansa stanja i uspeha javnih preduzeca u Srbiji. Ne mogu Vam poslati direktan link jer u sebi sadrzi cirilicna slova ali odite na sajt http://www.apr.gov.rs udjite u deo  Registri zatim Finansijski izvestaji i bonitet pa u Makroekonomska saopstenja tamo mozete naci interesantne izvestaje koji Vam mogu koristiti u vasem istrazivanju.

    Srdacan pozdrav
    Vladimir

  3. Violeta Ilic says:

    Hvala puno Vladimire, na pomoci. Download-ovala sam trazenu stranicu i pogledala neke trendove. Puno pozdrava.

  4. Milos Vukovic says:

    Postovani, 
    vec duze vreme pratim vase radove, i moram Vas upoznati da ih delim sa drugima na socijalnoj mrezi, 

    Za rad “Zarade i zaposlenost  u Srbiji” imam samo reci hvale i odusevljenja, dok za ovaj rad o likvidnosti privrede moje misljenje, pored srdacnih pohvala i cestitki,  je  da ste prevideli uticaj monopola, iako se moze naslutiti da su bas ti veliki trgovinski lanci  i dobalvljaci koje ste pomenuli jedni od glavnih krivaca za (ne)likvidnost malih preduzeca i preduzetnickih radnji.

  5. Milos Vukovic says:

    S postovanjem, 
    Miloš Vuković

  6. dragan krstic says:

    Postovani,
    Mislim da ste svesni da ovo sto se desava u Srbiji nema veze sa trzisnom ekonomijom,vec je slobodno mogu nazvati kaubojstinom.
    Veliki trgovinski lanci ili u prevodu nelikvidne rupe bez dna,nikada nebi bili to sto jesu,da ih ne odrzavaju upravo male radnje,koje se tamo snabdevaju,jer im je to povoljnije nego da rade direktno sa dobavljacima.
    Druga stvar je sto MALI tu robu placaju odmah,a veliki je placaju KAD STIGNU,i naravno obrcu tudji novac.
    VELIKI dobijaju PRAVE RABATE od dobavljaca,kroz knjizna odobrenja,naplacuju ulistavanje artikala,prvo punjenje objekta,dobijaju dodatne gratise i akcije,i na osnovu PRAVIH RABATA ,na koje je placen pdv(platio dobavljac),spustaju cene ispod nabavnih i naravno traze povracaj pdv a od drzave,koju finansiraju izvoznici i upravo ti mali.
    Sto se zaposlenosti tice,netreba da pominjem da u velikom sistemu radnik radi za istu platu kao i u maloj radnji,ali pada na nos od posla.
    Drzava je trebala da ih izmesti iz centra,i da ne dozvoli takvo monopolisticko ponasanje,barem dok se ne popravi struktura privrede srbije,tj.dok zaposlenost ne bude veca.
    Ovako su pozatvarali male radnje i firme gde je radilo mnogo ljudi,a sad kod njih radi 10 puta manje,sto rezultira velikom nezapislenoscu.
    Takodje tom koji je dobio otkaz kod malog a nema mesta kod velikog,a pritom ne moze da otvori svoj posao radnju,ili proizvodnju,jer bi ga veliki opet ugusio ne preostaje nista,nego da padne u duboku depresiju,i razmislja o sopstvenoj drzavi kao o neprijatelju,i da pokusava na svaki nacin da od nje nesto ukrade,cisto da bi prehranio porodicu

Ostavite poruku