Konkurentnost privrede Srbije u periodu 2000-2009.

Konkurentnost privrede srbije

Tokom  perioda  2000 – 2006. realni  efektivni  devizni  kurs  je  bio  u  zoni  apresijacije, tj. srpska  privreda  je  bila  cenovno  nekonkurentna  u  odnosu  na  glavne  spoljnotrgovinske  partnere. To  je  posebno  izraženo  tokom  2000  i  2001. godine,  što  je  posledica  politike  deviznog  kursa  (devizni  kurs  korišćen  kao  nominalno  sidro)  i  procesa  liberalizacije  i  otvaranja  tržišta (snažan  pritisak  na  rast  domaćih  cena, i  troškova  života  i  cena  proizvođača  u  industriji). Dakle,  posledica  bržeg  rasta  domaćih  od  inostranih  cena  imalo  je  za  rezultat  snažnu  realnu  apresijaciju  dinara. To  znači  da  se  za  domaću  valutu  na  tržištu  moglo  kupiti  više  stranih  nego  domaćih  proizvoda, što  potvrđuje  pogoršanje  konkurentnosti  privrede. Istovremeno  se  smanjuje  tražnja  za  domaćim  proizvodima  i  raste  uvozna  tražnja  što  rezultira  povećanjem  trgovinskog  deficita, koji  dalje  vrši  pritisak  na  nacionalnu  valutu  uz  gubitak  konkurentnosti.

Elementi  troškovne  konkurentnosti  ukazuju  na  poboljšanje  konkurentskih  pozicija  iz  godine  u  godinu. U  periodu  2001 – 2009.  prosečna  godišnja  stopa  rasta  ukupne  produktivnosti  rada  iznosila  je  5,9 %  i  pratila  je  prosečnu  godišnju  stopu  rasta  BDP (5,3%), dok  je  prosečna  godišnja  stopa  rasta  jediničnih  troškova  rada  tokom  posmatrajućeg  perioda  8,8%, ali  je  ta  stopa  u  periodu  2003 – 2005.  prepolovljena (4,4%).

Fišerov  indeks  pokazuje  da  je  tržišno  učešće  u  većoj   meri  determinisano  širenjem  izvoznog  tržišta,  a  u  manjoj   povećanjem  izvozne  konkurentnosti. To  je  istovremeno  rezultat  odsustva  specijalizacije  izvoza.

Sa  stanovišta  faktorske  intenzivnosti  od  2000.  godine,  struktura  robnog  izvoza  u  srpskoj  privredi  beležila  je  povećanje  učešća  nisko-tehnološki  i  visoko-tehnološki    intenzivnih  proizvoda, što  je  povoljno  sa  stanovišta  unapređenja  konkurentskih  pozicija  privrede. Istovremeno, prisutno  je  visoko  učešće  prirodnih  resursa  u  strukturi  robnog izvoza, sa  oko  jednom  trećinom  od  ukupnog  robnog  izvoza.

Koeficijenti  specijalizacije  (koncentracije)  izvoza  i  uvoza  u  Srbiji ukazuju  na  širok  asortiman  u  strukturi  izvoza  i  strukturi  uvoza. Do 2002. godine  koeficijenti  specijalizacije  (koncentracije)  izvoza  bili  su  niski, čak  niži  od  koeficijenata  specijalizacije  (koncentracije)  uvoza. Nakon 2002. godine  sužava  se  asortiman  u  strukturi  izvoza,  što dovodi  do porasta  koeficijenata  specijalizacije (koncentracije) izvoza. Odnos ova dva koeficijenta  pokazuje  koliki  je  nivo  specijalizacije  ukupnog  izvoza  u  odnosu  na  nivo  specijalizacije  ukupnog  uvoza. Tokom  posmatranog  perioda  taj  odnos   je  najviši  u  2004.  i  2006. godini  i  iznosi 1,18. On  pokazuje  da  je  nešto  više proširena struktura uvoza (visok uvoz različitih  proizvoda, pre  svega robe široke potrošnje),  za  razliku  od  strukture  izvoza  koja  ukazuje  na  konstantno sužavanje asortimana. U  2005. godini i na  strani  uvoza  se  beleži  sužavanje  asortimana, međutim  celokupna  spoljnotrgovinska  aktivnost  se  i  dalje  ističe  odsustvom  specijalizacije.*

Kompletan rad na temu konkurentnosti privrede Srbije možete preuzeti ovde.


* http://www.razvoj.sr.gov.yu

Be Sociable, Share!

Ostavite poruku