Agencije za kreditiranje izvoza
Mnoge zemlje kao primarni cilj svoje ekonomske politike ističu rast izvoza. Na
taj način obezbeñuje se siguran devizni priliv, čime se jača makroekonomska stabilnost,
povećanje proizvodnje i zaposlenosti i omogućava uredno servisiranje spoljnog duga.
Imajući to u vidu od strane kreatora ekonomskih politika se razvija čitav sistem mera koje
kao svoj osnovni cilj imaju povećanje izvoza. U sklopu tog sistema značajno mesto
zauzimaju i agencije za kreditiranje izvoza (engl. Export Credit Agencies – ECAs).
Formirane kao agencije osnovane, uglavnom, od strane države one služe kaopodrška domaćim preduzećima za nastup na inostranim tržištima i to u prvom redu kroz finansiranje i osiguranje izvoznih poslova i investicija. Kao institucionalizovani sistem dobijaju na značaju nakon drugog svetskog rata. Gotovo sve zemlje imaju ovakvu vrstu agencija, a one naročito značajnu ulogu imaju u inicijalnim fazama razvoja kao i u uslovima probijanja novih tržišta i razvoja poslova na rizičnim inostranim tržištima.
Razvojem procesa globalizacija kao i uspostavljem regulative na multilateralnom nivou dolazi i do uvoñenje pravila u oblasti rada agencija za kreditiranje izvoza. To je delimično ograničilo njihov rad, ali je njihov značaj još uvek relevantan, pa i dalje zauzimaju posebno mesto čak i kod razvijenih zemalja.
Nakon otpočinjanja procesa tranzicije od 2001. godine Srbija se suočava sa problemom visokog spoljnotrgovinskog, odnosno deficita tekućeg računa platnog bilansa. S obzirom na to, kao imperativ se nameće povećanje izvoza u narednom periodu. Uprkos
postojanju dve agencije za kreditiranje izvoza, u Srbiji još uvek ne postoje potrebni
kapaciteti za jaču podršku izvozu.
Rad ima za cilj da sagleda problematiku rada agencija za kreditiranje izvoza. S tim
u vezi rad je struktuiran na sledeći način – u prvom delu rada sagledava se značaj i način
funkcionisanja agencija za kreditiranje izvoza; drugi deo ispituje pozitivne i negativne
strane njihovog funkcionisanja; treći se bavi regulativom u oblasti agencija za kreditiranje
izvoza; a četvrti analizira relevantna meñunarodna iskustva u ovoj oblasti sa posebnim
naglaskom na zemlje u tranziciji; peti deo prikazuje iskustva stare SFRJ na tom polju i
analizira trenutnu situaciju u Srbiji, šesti daje preporuke za redefinisanje trenutnog stanja;
a poslednji deo zaključuje istraživanje.
Kompletan rad Agencije za kreditiranje izvoza kao deo
sistema podrške izvozu dostupan je na stranici sa radnim dokumentima.
