Perspektive evra kao rezervne valute u svetu

EvroPrema istrazivanju Deutsch Bank Euro Riding High as an International Reserve Currency evro kao valuta u portfoliju deviznih rezervi centralnih banka širom sveta sve više dobija na značaju. Udeo evra kao valute u ukupnim deviznim rezervama u svetu je porastao sa 17,9% u 1999. godini na 25,8% na kraju 2006. godine. U isto vreme udeo deviznih rezervi u dolarima je opao sa 71,0% na 64,7%. Na bazi ovakvih podataka može se zaključiti da je pad učešća deviznih rezervi u dolarima ekvivalentan porastu učešća evra kao valute u kojoj se čuvaju devizne rezerve.

Pored toga, ova inresantna studija analizira stepen značaja pojedinih valuta (pre svega dolara i evra) u svetu na bazi Krugmanove matrice prema kojoj se posebno analizira A – privatno i B – javno (državno) korišćenje određene valute i to kao: (1) sredstva (medijuma) razmene, (2) obračunske jedinice i (3) sredstva očuvanja vrednosti.

A(1) Kada se govori o privatnom korišćenju valute kao sredstva razmene na kraju 2006. godine obim evro-novčanica u cirkulaciji u svetu je nadmašio obim dolarskih novčanica po prvi put u istoriji. Pri tome valja naglasiti da se od ukupnog obima banknota u evrima samo 10-20% koristi ekstrateritorijalno dok je to u dolarskom slučaju 50-70%. Jedno od objašnjenja za ovakvu tendenciju jeste odbijanje Evropske centralne banke da emituje novčanicu od jednog evra, što je veliki nedostatak imajući u vidu značaj novčanice od jednog dolara kao sredstva plaćanja, naročito prilikom turističkih putovanja.

A(2) Prema ovoj analizi 50% svetske trgovine je fakturisano u dolarima. Razlog za ovo je činjenica da se sva trgovina naftom i drugim osnovnim sirovinama fakturiše u dolarima (izuzetak je samo Iran, koji trgovinu naftom fakturiše u evrima iz političkih razloga).

A(3) Kada se govori o valuti kao sredstvu očuvanja vrednosti od značaja se sagledavanje razvoja finansijskih tršišta u svetu. S obzirom na dinamičan razvoj finansijskog tržišta u EU došlo je do promene učešća obveznica denomiranih u evrima u odnosu na dolarske u poslednje dve godine. Naime, učešće obveznica denomiranih u evrima u ukupnim obveznicama u 2006. godini je iznosilo 46%, naspram 39% denominiranih u dolarima, što je prvi put slučaj da je učešće u evrima prevazišlo učešće obveznica denominiranih u dolarima.

B(1) Uloga valute kao sredstva za intervencije na deviznom tržištu od strane centralne banke ide u korist dolaru. Ovo iz razloga što su centralne banke u predhodnom periodu minimalno koristile evro kao valutu kada su intervenisale na deviznom tržištu. Sa druge strane, u poslednjih nekoliko godina centralne banke u Aziji (npr. kineska centralna banka) su masovno kupovale ili prodavale dolar kako bi intervenisale na deviznom tržištu.

B(2) Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda oko 40 zemalja u svetu kretanje svoje valute na neki način povezuje sa evrom (od valutnog odbora u Bugarskoj do članstva u mehaniznu deviznih kuseva II kao mehanizmu prelaska na evro kao zvaničnu valutu u Češkoj). Širom sveta postoji oko 60 zemalja koji kretanje svoje valute na neki od načina povezuje sa dolarom.

B(3) Već je bilo reči o proporcijama dolara i evra kao valuta u kojima se drže devizne rezerve centralnih banaka širom sveta.

Kada se govori značaju jedne valute kao svetske rezervne valute, važno je sagledati motive centralne banke da drži određenu valutu. Postoje tri osnovna motiva za držanje evra kao svetske rezervne valute: (1) ekonomska i politika deviznog kursa, (2) sistemski razlozi i (3) investiciona strategija.

Prvi motiv za držanje evra kao rezervne valute tiče se politike deviznog kursa, međunarodne orjentacije zemlje (u smislu pravca i intenziteta međunarodnoh privrednih odnosa, odnosno međunarodne trgovine) i valutne kompozicije spoljnog duga. Ukoliko jedna zemlja ima devizni kurs koji se manje-više određuje od zavisnosti od kretanja evra, ukoliko ima visoko razvijene ekonomske odnose sa zemljama EU i ukoliko u kompoziciji spoljnog duga dominira dug u evrima utoliko će za nju od većeg značaja biti da drži devizne rezerve u evrima.

Sama struktura međunarodnog monetarnog sistema nameće potrebu za držanjem evra kao rezervne valute. Naime, 1999. godine međunarodni monetarni sistem je evoluirao iz tripolarnog (dolar-marka-jen) u bipolarni (dolar-evro). Dva su osnovna razloga za ovakvu tendenciju. Najpre, uvođenjem evra kao zvanične valute u Evrozoni zamenjena je nemačka marka, koja se do tada najviše koristila u Evropi. Sa druge strane, loši ekonomski pokazatelji Japana, oličeni kroz recesiju i deflaciju, uticali su da jen izgubi značaj kao rezervna valuta u svetu. Takvo stanje stvari uticalo je da evro sve više dobije na značaju.

Kao treći argument u prilog tezi o rastu značaja evra kao svetske rezervne valute ide i investiciona strategija centralnih banaka. U poslednje vreme centralne banke širom svetu su akumulisale značajne devizne rezerve, odnosno više nego što im je to objektivno potrebno (npr. jedan od kriterijuma optimalnosti deviznih rezervi je odnos deviznih rezervi i vrednosti šestomesečnog uvoza). I takvoj konstalaciji snaga sve više se nameće potreba za trećim principom «svetog trojstva investiranja» (likvidnost, sigurnost, profitabilnost) jer centralne banke sada imaju određenu sumu sredstava koje mogu invstirati u cilju sticanja viših prinosa na uložena sredstva po cenu višeg rizika. Imajući u vidu integraciju finansijskih tržišta u EU i njihov razvoj jasno je da se sve više centralnih banaka odlučuje za investiranje na ova finansijska tržišta. Drugi razlog je što je prilikom investiranja bitno diversifikovati portfolio što je, imajući u vidu nestabilnost dolara, argument koji ide u prilog jačanju značaja evra kao rezervne valute.

Kao rezultat prethodne analize Deutsch Bank predviđa da će udeo deviznih rezervi u evrima u ukupnim deviznim rezervama u svetu porasti na 30-40% do 2010. godine. U tom predviđanju još jednom se naglašava preveliki deficit tekućeg računa platnog bilansa SAD, što implicira dalje slabljenje dolara. Prema istraživanju Freda Bergstena (Fred Bergsten) usled neskada u platnom bilansu neophodno je da dolar oslabi za 20-25% u odnosu na valute aziskih zemalja (naročito juana), pa je onda logično da sve veći broj država preferira držanje deviznih rezervi u evrima.

Kao dodatni argument koji ide u prilog povećanju udela evra u ukupnim deviznim rezervama navode se promene rezima deviznih kurseva u svetu. Jer, podstaknuti nestablinostima dolara većina zemalja se opredeljuje da svoje valute vezuje za korpu valuta umesto samo za dolar (Kina, Rusija).

Naravno, prilikom opredelenja određene valute kao rezervne ne smeju se smetnuti sa uma ni politički faktori, i to od kriza na Bliskom istoku do ne usvajanja ustava EU na referendumima u Francuskoj i Holandiji. Dodajmo uz to da će veoma važna biti i reakcija samih SAD na relativno smanjenje primata dolara kao rezervne valute imajući u vidi da je prema Imanualu Valerštajnu važnost valute jedne zemlje kao svetske rezervne od značaja za njenu hegemoniju u svetu. SAD zasigurno žele da zadrže sadašnje pozicije na tom polju.

Be Sociable, Share!

3 komentara

  1. Nikolic Stanko says:

    Sada je svima jasno zašto je dolar depresirao u odnosu na evro a i dalje depresira….
    Da podsetimo, kada se evro pojavio, kurs prema dolaru bio je od prilike 1:1 , da bi vremenom evro poceo da jaca u odnosu na dolar, secam se da je leta 2005 odnos
    bio 1 : 1.25 u korist evra , a danas je kao sto i samo znate 1,36 dolara za evro . Slazem se da je rast evra u odnosu na dolar izazvan smanjivanjem svetskih deviznih rezervi u dolarima. Odavde se vidi da ce uz određene fluktuacije tendencija ostati ista i narednih godina, tako da znate i sami sta vam valja ciniti….

  2. Aleksandar says:

    Mislim da rast evra u odnosu na dolar nije u najvećoj meri izazvan smanjenjem svetskih deviznih rezervi u dolarima već dejstvom drugih faktora. Štaviše mislim da je smanjenje svetsih rezervi u dolarima posledica njegovog slabljenja…

  3. Petar Milosavljević says:

    Takođe delim mišljenje sa Aleksandrom da je smanjenje učešća dolara u svetskim rezervama posledica njegovog slabljenja a ono opet izazvadno velikim spoljnim robno-trgovinskim deficitom Amerike. Mada mislim da je jako bitno da euro poboljša svoju poziciju svetske obračunske jedinice da bi se ove prognoze obestinile. A to se može dogoditi ako Rusija i zemlje istočne Azije budu zastupale više evro kao svoju rezervnu valutu, i pritom usled njihovog budućeg razvoja i dominacije na polju zemalja koje predstavljaju ključne izvoznice sirovina i energenata ,budu fakturisale svoj izvoz u evrima.

Ostavite poruku