Hedžing (Hedging)

Usled trenutne monetarne politike Narodne banke Srbije koja je usresređena na targetiranje stope inflacije, a samim tim i uvođenje politike fleksibilong deviznog kursa koja podrazumeva oscilacije deviznog kursa, javlja se potreba da se transakcije koje se obavljaju u stranim valutama osiguraju od nepredvidivosti deviznog kursa. Ovo se ne odnosi samo na transakcije već i na imovinu koja je iskazana u inostranoj valuti. Upravo mehanizam za smanjenje ovаkve vrste rizika, a i drugih koji se javljaju prilikom poslovanja jeste hedžing. Kako je Srbija zemlja u poodmakloj tranziciji i na taj način postaje sve više otvorena ka drugim tržištima, a to sve zahteva sve savremenije finansijske instrumente prilikom poslovanja, javlja se sve veća potreba za smanjenjem rizika usled nepredvidivosti tržišta. Smanjenje te vrste rizika jeste hedžing.

Najbolji način[1] da se shvati hedžigovanje jeste da se na to posmatra kao na osiguranje od rizika koji proizilazi iz poslovanja. Kada ljudi odluče da hedžinguju, oni sebe osiguravaju od negativnih dogadjaja. Ovo ne sprečava da se negativan dogadjaj desi, ali ukoliko se on desi i vi ste pravilno osigurani, uticaj negativnog dogadjaja će biti smanjen. Na primer, ukoliko kupite osiguranje za kuću, vi ste hedžovali sebe od požara, provale ili drugih nesrećnih slučaja. Portfolio menadžeri[2], samostalni investitori i korporacije koriste hedžing tehnike da bi smanjile izlaganje različitim vidovima rizika. Međutim, na finansijskom tržištu hedžingovanje postaje komplikovanije od prostog plaćanja premije osiguravajućoj kompaniji svake godine. Hedžingovanje protiv investicionog rizika znači strategijsko korišćenje instrumenata na tržištu da bi umanjili rizik od bilo kojih nepovoljnih promena cena. Drugim rečima, investitori hedžuju jednu investiciju tako što ulažu u drugu investiciju. Tehnički rečeno, da bi ste hedžingovali vi morate investirati u dve hartije od vrednosti sa negativnom koleracijom.

Finansijski hedžing[3]
U finansijama hedžing je investicija koja služi da smanji ili ukine rizik koji se odnosi na neku drugu investiciju. Hedžing je strategijski kreiran da minimizira izlaganje investicije nepoželjnom poslovnom riziku, ali i takođe da dozvoli tom poslovnom poduhvatu da profitira od te investicije. Stoga onaj koji hedžuje neće biti zainteresovan za to da li vrednost tržišta kao celine ide gore ili dole, već samo za delove tržišta koji su relevantni za hedžing.

Kako investitotri hedžuju?[4]
U većini slučajeva hedžing tehnike uključuju korišćenje komlikovanih finansijskih instrumenata poznatijih kao finansijski derivati. Dva najčešća derivata su opcije i fjučersi. Fjučersi su ugovori između dve strane koji se odnose na kupovinu ili prodaju neke aktive u određeno vreme po određenoj ceni. Glavni razlog zašto kompanije koriste fjučerse jeste da bi ograničili njihovo izlaganje riziku usled bilo kakvih fluktuacija cena. Opcije su ugovori koji daju pravo kupcu, ali ga i ne obavezuju, da kupi ili proda naznačenu aktivu po određenoj ceni na određeni datum, ili pre tog datuma. Na primeru se može pokazati kako se ovi derivati koriste. Recimo da posedujete akcije „Cory’s Tequila Corporation” (CTC). Iako imate poverenja u ovu kompaniju na dugi rok, ali malo ste zabrinuti zbog nekih trenutnih padova u industriji tekila pića. Da bi ste se zaštitili od pada vrednosti akcija CTC-a možete kupiti prodajnu opciju (put option) za tu kompanju, što vam daje za pravo da prodate akcije CTC-a po ugovorenoj ceni. Ukoliko cene vaših akcija budu padale ispod ugovorene cene, ovi gubitci će biti smanjeni za razliku između cene akcije i prodajne opcije. Drugi klasični primer hedžinga uključuje kompanije koje zavise od izvesnih roba. Recimo da je CTC zabrinut zbog nestabilnosti cena agave, biljke od koje se pravi tekila. Kompanija bi bila u velikim problemima ukoliko cena agave znatno skoči, što bi ozbiljno ugrozilo marginalni profit. Da bi se zaštitila (hedžovala) od nepredvidivosti kretanja cena agave, CTC može kupiti fjučerse koji omogućavaju kompaniji da kupi agavu po određenoj ceni. Sada CTC može budžetirati bez brige oko fluktuiranja cena date robe. Ukoliko cena agave pređe preko ugovorene cene fjučersom, hedžing će se isplatiti zato što će CTC uštedeti novac plaćajući nižu cenu. Međutim, ukoliko cene padnu, a CTC je u obavezi da plati ugovorenu cenu tada bi ustvari bilo bolje da nismo hedžovali. Imajmo na umu da zbog toga što postoje mnoge različite vrste opcija i fjučersa investitor ima mogućnost da hedžuje mnogo toga kao što su: akcije, cene rznih roba, kmatne stope ili valute. Generalno gledano sve strategije hedžinga se zasnivaju na pronalaženju razlike između tržišne vrednosti i teoretske odnosno „stvarne” vrednosti, i pokušaju da ostvare profit i kada vrednosti padaju odnosno rastu, zavisno šta se kupuje ili prodaje.

Vrste hedžinga[5]
Obostrano obavezujući ugovori sa fiksnim cenama (Contract for differences)
Obostrano obavezujući ugovor sa fiksnim cenama (OOUFC) je ugovor koji dozvoljava i kupcu i prodavcu da fiksiraju cenu određene robe, čija je cena nestabilna na tržištu. Ovo se može pokazati na primeru ugovora između proizvođača elektične energije (npr. EPS) i kupca elektricne energije na malo (dilera elek. energije, npr. EDB), usled čega obe strane nastupaju zajednički na tržitu električne energije. Ukoliko se proizvođač i kupac ugovore fiksnu cenu 50$ po MWh za elek. energiju u određenom periodu trgovanja, i ukoliko stvarna cena bude 70$, onda proizvođač dobija 70$ po osnovu zajedničkog poslovanja, ali mora da da popust od 20$ (razlika između ugovorene cene i cene ostvarene usled zajedničkog poslovanja na tržištu) dileru. U suprotnom diler plaća razliku proizvođaču ukoliko je tržišna cena niža od ugovorene fiksne cene.

Hedžingovanje kreditnog rizika
Kreditni rizik je rizik da potražilac neće biti isplaćen od strane dužnika. S obzirom da je kreditni rizik česta pojava u bankarskom poslovanju, ali i nepoželjan rizik za komercijalne trgovce, prirodno je da se ova vrsta hedžinga razvila na tržištu na kome posreduju banke i trgovci. A ona se sastoji iz prodavanja obaveze po nižoj ceni. Tipičan primer za ovu vrstu hedžinga je menica i eskontovana menica. Ukoliko menica nema garanciju neke banke, tj. nije konfirmirana menica, i postoji opasnost da neće biti naplaćena na iznos koji glasi ili bar ne do datuma njenog dospeća. U tom slučaju vlasnik te menice ne želeći da snosi rizik da ona ne bude naplaćena u celosti ili ne do roka dospeća, može je prodati na tržištu po nešto nižoj vrednosti od one na koju sama menica glasi. Na taj način on je eskontovao svoju menicu i prebacio rizik koji ona nosi sa sobom na novog vlasnika. Novi vlasnik , sada eskontovane menice, smatra da je menica naplativa i za prihvatanje takve vrste rizika on ostvaruje nadoknadu, u vidu razlike između cene eskontovane menice i iznosa na koji manica glasi, kada je naplati.

Hedžingovanje valutnog rizika (valutni hedžing)
Valutni hedžing koriste kako finansijski investitori da bi reščlanili rizike koje su uračunali kada investiraju u inostranstvu, tako i nefinansijski učesnici u globalnoj ekonomiji za koje su multi-valutne aktivnosti više nužno zlo nego poželjan posao. Na primer, troškovi radne snage diktiraju uslove u globalnoj ekonomiji pod kojim se, danas prostija manufaktura seli u Kinu i zemlje jugoistočne Azije. Međutim prihodi od ovakvih poduhvata dolaze zajedno i sa brojnim rizicima, koji nikada ne bi predstavljali problem u slučaju kada bi se proizvodnja odvijala matičnoj zemlj, a jedan od njih je i valutni rizik. Ukoliko su vaši troškovi proizvodnje denomirani u različitu valutu od one po kojoj prodajete finalne proizvode, postoji rizik da će nestabilnost valuta uništiti razliku između onoga što plaćate da bi ste proizveli proizvode, i onoga što dobijete kada ih prodate( važno je napomenuti da je moguće prodavati proizvode takođe u stranoj zemlji, pa će te zbog toga morati da hedžujete valutni rizik i sa druge strane.) Valutni hedžing nije dostupan uvek u svim valutama, ali se rado upotrebljava među osam glavnih valuta svetske ekonomije (USD, GBP, EUR, JPY, CHF, HKD, AUD, CAD). Finansijski investitor, recimo hedžing fond (sa sedištem recimo u New York-u), pronalazi dobru kompaniju za investiranje, ali ne želi da nepotrebno istražuje stabilnost valute zemlje u čijoj je sedište te kompanije (recimo da se ono nalazi u Brazilu) tako da će u ovom slučaju hedžing fond odvojiti kreditni rizik od valutnog rizika tako što će hedžingovati valutni rizik. U stvari, ovo znači da investicija koju je načinio hedžing fond u kompaniju predstavlja dolarsku investiciju u Brazilu. Hedž proizvod dozvoljava da investitor transferše valutni rizik na nekog ko želi da učestvuje u obezbeđivanju njegove investicije od valutnog rizika, za određenu cenu. Ovaj hedžd fond stacioniran u New York-u treba da plati tom drugom investitoru kako bi on preuzeo na sebe izlaganje valutnom riziku, na isti način kao što bi platio bilo kojoj osiguravajućoj kompaniji kako bi se osigurao od nepoznatog ishoda. Na ovaj način, svetska ekonomija postaje više efikasna, zato što su oba investitora u mogućnosti da budu izloženi samo onom vrstom rizika za koju žele da snose eventualne posledice.

Kupovna opcija (call option) i prodajna opcija (put option)[6]
Kupovna opcija je opcija koja vam omogućava da kupite akcije po određenoj ceni na ili pre određenog datuma. U ovom slučaju kupovna opcija je poput sigurnosnog depozita. Kada kupite kupovnu opciju, cena koju plaćate za nju, takozvana opciona premija, obezbeđuje vam pravo da kupiti određene akcije po specifičnoj seni, poznatija pod imenom ugovorena cena. Ukoliko odlučite da ne kupite akcije, jer vas na to ništa ne obavezuje, vaš jedini trošak je opciona premija.

Prodajna opcija je opcija koja vam omogućava da prodate akcije po određenoj ceni na ili pre određenog datuma. U ovom slučaju prodajna opcija je poput osiguravajuće polise. Sa prodajnom opcijom možete „osigurati” akcije tako što će te fiksirati prodajnu cenu. Ukoliko se nešto dogodi što će uzrokovati pad cena vaših akcija, i stoga „oštetiti” vašu imovinu, u tom slučaju možete primeniti vašu opciju i prodati akcije po „osiguranim” cenama. Ukoliko cene vaših akcija skoče, i nema „štete”, onda nema potrebe da koristite opciju, i još jednom vaš jedini trošak je opciona premija. Ovo je primarna funkcija navedenih opcija, koja omogućava investitorima da kontrolišu rizik.

Neki koncepti srodni hedžingu[7]
Valutna opcija je ugovor koji daje pravo vlasniku, ali ga i ne obavezuje da kupi (kupovna opcija) ili da proda (prodajna opcija) određenu sumu valuta, po deviznom kursu koji je ugovoren na dan kupovine određene opcije.

Ugovoreni terminski kurs je potpisan obavezujući sporazum u kome je određeno da izvesna suma neke valute treba biti prodata, po deviznom kursu koji je ugovoren na dan zaključivanja ugovora.

Izvori:
[1] www.investopedia.com
[2] www.investopedia.com
[3] www.wikipedia.com
[4] www.investopedia.com
[5] www.wikipedia.com
[6] THE OPTIONS INSTITUTE Online Learning Center
[7] www.wikipedia.com

Be Sociable, Share!

3 komentara

  1. Stanko says:

    Smatram da je hedzing pametan vid osiguranja, ali nisam siguran koliko bi to bilo isplativo, ukoliko to izaziva smanjnje rizika i povecanje troškova automatski i profit je manji. Najbolje bi bilo da autor da jedan konkretan brojcani primer za hedzing, da bi citaoci imali predstavu koliko zapravo taj vid osiguranja košta tj. koliko se to isplati.

  2. Aleksandar says:

    Narode, je l ste primetili da su pojedini ekonomski sajtovi i novine (Biz, Biznis-Danas i ostali) tek sada poceli da pricaju o hedzingu i zastiti od kursnog rizika? Ovo samo pokazuje koliko je SEF ispred ostalih. Uz cestitke Petru za ovaj clanak pozivam ostale clanove SEF da uzmu aktivnije ucesce u pisanju clanaka….

  3. Ana says:

    Sve čestitke autoru.

Ostavite poruku