- Srpski Ekonomski Forum - http://www.sef.rs -

Emitovanje evro-obveznica kao test poverenja

Odabrane emisije dugoročnih obveznica zemalja iz regiona Budžetski deficit i izostanak očekivanih prihoda od prodaje državnog paketa u Telekomu Srbija navele su domaće kreatore ekonomske politike da redefinišu strategiju zaduživanja. U tom kontekstu jedna od ključnih mera čija se realizacija očekuje na jesen je i emitovanje dugoročnih obveznica Republike Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu. U tom cilju vlada je nedavno odabrala renomirane inostrane investicione banke koje će biti zadužene za asistenciju u tom procesu. Planira se da emitovanje obveznica u ukupnoj vrednosti od oko 700 miliona evra.

Bez obzira na to što je povećanje javnog duga zemlje mera koja se kritikuje od strane stručne javnosti, izgleda da nova strategija ima nekoliko pozitivnih elemenata. Pre svega, emitovanje dugoročnih obveznica će uticati na poboljšanje ročne strukture domaćeg javnog duga koja se u poslednje vreme u velikoj meri oslanjala na kratkoročan dug po osnovu emitovanja državnih zapisa. Takođe, emitovanje dugoročnih obveznica predstavlja jako bitan element za privatan finansijski sektor koji će sada imati reper prilikom formulisanja sopstvenih dugoročnih kamatnih stopa. Pored toga, poželjno bi bilo da se jedan deo emituje u domaćoj valuti – uz usklađivanje sa kretanjem inflacije – kako bi se poboljšala i valutna struktura duga. Na kraju, emitovanje obveznica vratiće Srbiju na mapu međunarodnih finansijskih ulagača što bi moralo uticati na povećanje transparentnosti, ali i discipline domaćih kreatora ekonomske politike bez obzira što grčko iskustvo pokazuje da su mogući i suprotni trendovi.

Imajući u vidu da Srbija dugo vremena nije bila prisutna na međunarodnom finansijskom tržištu od značaja je sagledati iskustva u regionu i na bazi toga videti šta se može očekivati na primeru Srbije naročito kada je u pitanju tražnja finansijskih investitora i uslovi zaduživanja.

 

Regionalna iskustva pod senkom situacije u Grčkoj

Kada je u pitanju ovaj deo sveta, sve oči međunarodnih finansijskih investitora uprte su naravno u Grčku. Poverenje investora u ovu zemlju je minimalno. Međunarodna agencija za kreditni rejting Moody’s snizila je rejting grčkih obveznica za tri stepena odjednom – sa B1 na Caa1 sa negativnom prognozom. Drugim rečima, ovo znači da se procenjuje da zemlja ima neinvesticioni status, odnosno da je na ivici bankrota. U petogodišnjem periodu oko polovina zemalja, korporativnih ili finansijskih istitucija sa rejtingom Caa1 je ispunila svoje dužničke obaveze na vreme, dok je druga polovina bankrotirala. I druge kreditne agencije poput Standard & Poor’s smanjile su kredini rejting Grčke. Ipak, nedavno usvojene mere štednje i pozitivne odluke Saveta ministara finansija evrozone da nastave sa podrškom su svakako pozitivni signali, ali situacija je još uvek pod velom neizvesnosti. Imajući to u vidu, postavlja se pitanje da je ova godina pravo vreme za Srbiju da izađe na međunarodno finansijsko tržište emitovanjem obveznica?

Nema sumnje da zbog grčke krize dodatna premija rizika koju investori traže za ulaganje u ovaj deo sveta postoji. Međutim, ukoliko se sagledaju nedavna iskustva zemalja u regionu uočava se nekoliko bitnih elemenata.

Tabela 1. Odabrane emisije dugoročnih obveznica zemalja iz regiona

Odabrane emisije dugoročnih obveznica zemalja iz regiona

 Izvor: Saopštenja
Najpre, sve zemlje iz regiona koje su emitovale obveznice u proteklih godinu dana uglavnom su uspešno realizovale emisije, što znači da međunarodni finansijski investitori još uvek veruju u ovaj region bez obzira na svetsku finansijsku krizu, a naročito dužničku krizu u Grčkoj. Ipak, premija koju su oni bili spremi da plate uvažava tekuću situaciju na tržištu i kamatne stope, odnosno prinosi su viši nego u pretkriznom periodu. Sa druge strane, pored opštih ekonomskih okolnosti uočava se da interesovanje investotora, odnosno visina kamatnih stopa i očekivani prinos na ulaganje zavise od kreditnog rejtinga zemlje, ali i od mera ekonomske politike. Tu je posebno indikativan slučaj Hrvatske i Mađarske, zemalja koje imaju isti kreditni rejting, a koje su nedavno emitovale sedmogodišnje evro obveznice. Jasan plan fiskalne konsolidacije koji je usvojila mađarska vlada imao je positivne posledice na interesovanje investora tako da je vrednost tražnje za obveznicama nadmašila ponudu za čak pet puta. Pri tome prinos na mađarske obveznice iznosio je šest posto. Sa druge strane, i Hrvatska je uspešno emitovala obveznice u vrednosti od 750 miliona evra, ali je interesovanje investitora bilo značajno manje (ponuda je nadmašena za „svega“ 1,7 puta), dok je prinos bio 6,127%. Nešto lošije interesovanje investotora za hrvatskim obveznicama refleksija je neizvesnosti i nejasno definisanog plana finansijske konsolidacije, što ukazuje da investitori posebno vrednuju napore zemalja u delu koji se tiče javnih finansija.

Na bazi iskustava iz regiona moglo bi se zaključiti da bi interesovanje investora za srpskim obeznicama moglo da postoji i da će Srbija, ukoliko ne bude novih eksternih ili internih šokova, verovatno prikupiti predviđeni iznos sredstava. Ipak, s obzirom da Srbija prvi put emituje obveznice, uspešnost emisije, a naročito cena biće nepoznanica do poslednjeg trenutka. Srbiji svakako na ruku ne ide kreditni rejting koji je najlošiji od posmatranih zemalja i iznosi BB, bez obzira na nedavno poboljšanje. Takođe, ostaje da vidimo kako će potencijalni investitori vrednovati tekuću fiskalnu situaciju u Srbiji koja je sa jedne strane obeležena relativno visokim deficitom i rastom javnog duga, a sa druge kao jedan od amortizera stoje jasno definisana fiskalna pravila koje uvode disciplinu u javne finansije u srednjem roku. Naravno i efekat predizborne godine će svakako biti vrednovan u kalkulaciji investitora.

Be Sociable, Share!
  • [1]
  • [2]
  • [3]
  • [4]
  • [5]