Devizni kurs

Devizni kursOd početka ove godine dinar je poočeo naglo da gubi vednost, za razliku od 2011. gde se dobro nosio sa narastajućom krizom. I ostale zemlje regiona imale su slabljenje nacionalnih valuta u prošloj godini. Prema podacima zemalja regiona, prošla godina je bila u znaku mnogo većeg slabljenja valuta nego što je bila stopa inflacije. Na primer u Mađarskoj forinta je prema evru opala za 9,5%, turska lira  za 12,5%. Od januara 2012. godine  dinar je opao za 4,5%. Naši vodeći ekonomisti objašnjavaju da ne postoji jedinstven lek i scenario za sve zemlje.

Jedno je sigurno. U Srbiji je nemoguće sa sigurnošću predvideti pravac i brzinu kretanja deviznog kursa u budućnosti. Postavlja se pitanje: „Da li se deviznim intervencijama od strane Narodne banke Srbije brani nerealan i neodrživ kurs?“ Nažalost, odgovor je potvrdan.  Ako se zapitamo „kada je potrebno intervenisati na deviznom tržištu i braniti devizni kurs?“ Narodna banka Srbije mora da interveniše braneći kurs koji se kreće ka ravnotežnom. Ravnotežni kurs je onaj koji bi uravnotežio tekući bilans.

Zemlje u okruženju (Hrvatska, BiH…) davnih godina su fiksirale devizni kurs. Da li je to rešenje fiksni devizni kurs? Prednosti fiksnog deviznog kursa su sledeće: domaća privreda zaštićena je od iznenadnih promena na finansijskom tržištu u svetu, doprinosi stabilizaciji cena u zemlji, rizik spoljnotrgovinskih tokova, špekulacija se minimizira. Sa druge strane  nedostaci se odražavaju u precenjenosti domaće valute, za odbranu deviznog kursa potrebne su veće devizne rezerve, ugrožava se potencijal privrede,ne doprinosi se platnobilansnoj ravnoteži. Istorijski posmatrano fiksiranjem kursa prema nekoj stranoj valuti (1994. godina 1 DIN = 1 DM) za trenutak je rešavalo novonastalu situaciju, ali ubrzo je takva ideja propala. Zašto? Srbija ima neuravnotežen tekući bilans. Drugim rečima privreda nema dugoročnu održivu ravnotežu tekućeg bilansa. U takvim uslovima fiksni devizni kurs bi izazvao veće trošenje deviznih rezervi, rizik izbijanja finansijske krize, povlačenje kapitala iz zemlje. Uvođenjem fiksnog deviznog kursa Srbiju bi sačekale teške privredne posledice.

Nasuprot fiksnog deviznog kursa je fleksibilni devizni kurs. Poznato je da u tom slučaju su potrebne manje devizne rezerve, manja je mogućnost precenjenosti domaće valute, veća je sloboda u vođenju ekonomske i monetarne politike,olakšano je platnobilansno uravnoteženje. Slabosti se ogledaju kroz podsticanje inflacije u domaćoj privredi, većem riziku u poslovanju sa inostranstvom, domaća privreda izložena raznim potresima na svetskom tržištu, poskupljenjem uvoza rastu domaće cene a to uzrokuje veliki udar na devizne dužnike.  Ukoliko se primeni politika potpunog fleksibilnog deviznog kursa bez ikakvih intervencija NBS, to znači da bi realna kretanja dinara na tržištu pokazala njegovu pravu vrednost. Veoma je teško reći koliki bi bio kurs dinara bez intervencije NBS.

Iz navedenog sledi pitanje „ da li kurs dinara počiva na zdravim ekonomskim osnovama“? Ne, u Srbiji kurs dinara počiva na prilivu deviza po osnovu zaduživanja, devizne štednje građana i prodaji imovine. To nisu zdrave ekonomske osnove. Zato NBS i vodi „monetarnu politiku ciljane inflacije“ jer je to mnogo efikasnije i jeftinije rešenje za Srbiju.

Be Sociable, Share!

Ostavite poruku