Comments for Srpski Ekonomski Forum

Comment on Konkurentnost privrede Srbije prema Izveštaju o globalnoj konkurentnosti za 2010. godinu by Ranko

Ranko — Mon, 26 Dec 2011 23:00:17 +0000

Postovani radim diplomski na temi Carinski sistem EU i Srbije,pa me zanima koju literaturu mi preporucujete da koristim i koje sajtove.Unapred hvala.

Comment on Koliki će biti kurs evra u 2011. godini? by Milos

Milos — Fri, 12 Aug 2011 15:08:19 +0000

Pa preko 110 na kraju godine. A kurs dolara ostace isti…

Comment on Koliki će biti kurs evra u 2011. godini? by anonimus

anonimus — Thu, 21 Jul 2011 16:16:41 +0000

zaboravili ste jedino da je predizborna godina,tako da ce kurs biti po meni ipod 100 din za evro

Comment on Konkurentnost tranzicionih privreda prema Izveštaju o globalnoj konkurentnosti za 2010. godinu by Aleksandra

Aleksandra — Sun, 17 Jul 2011 20:31:22 +0000

Možete li mi reći kako mogu doći do izveštaja o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2006. i 2007. godinu?
Unapred hvala!

Comment on Unapređenje korporativnog upravljanja u Srbiji by Violeta Ilic

Violeta Ilic — Tue, 31 May 2011 20:23:58 +0000

Postovani gospodine Petkovicu, jos jednom u vasem clanku nalazim ono sto je od velikog interesovanja za mene. Korporativnom upravljanju zajedno sa poslovnom etikom i socijalnom odgovornoscu poslovnih organizacija se daje veliki znacaj na postdiplomskim studijama za buduce visoke menadzere u engleskoj. Studenti se “uce” na “case studies” (studije slucaja) a naravno ukljucena je i teorija. Teorija sluzi kao vodic ali su pravi slucajevi ono na cemu se ocekuje da studenti kriticki analiziraju koliko su teorije u stvari primenjuju u praksi. Kod o korporativnom upravljanju vrlo cesto organizacije koriste da bi u stvari i dalje radile po nepisanom pravilu, odnosno, “tako se to kod nas radi”. Zanimljiv je slucaj nemacke korporacije Siemens, gde ih je ukupan racun, zbog skandala oko podmicivanja i korupcije izneo 2.5billiona dolara. Ovaj slucaj je ocenjen kao najveci korporacijski skandal u posleratnoj nemackoj. Lista nepravilnosti i krsenja zakona u njihovom poslovanju je veoma dugacka, podmicivanje zvanicnika radi dobijanja ugovora, pokusaja falsikovanja korporativnih knjiga, pokusaja ucutkivanja “whistleblower”, koriscenjem insajderskih informacija itd. Ono sto je najzanimljivije u ovom slucaju je da se od zaposlenih trazilo da postuju sva nepisana pravila korporacije. Odnosno kako je jedan od direktora rekao, nije problem sto su se u firmi sluzili tim metodama, problem je sto su uhvaceni! Slicnih primera ima stvarno mnogo i ako je uopste za utehu, korupcija nije osobina karakteristicna samo za nasu privredu. Ono sto ce sada nasim analiticarima i uopste ekonomistima biti mozda od znacaja je da prate kako ce se nasa preduzeca ponasati, suocena sa svim ovim novim zakonima koji dolaze iz evrope. Vasa preporuka je da ce se firme morati otvoriti prema trzistu papira od vrednosti (akcije, bonds etc), medjutim tek tu postoji prostora za ogromno nezakonito sticanje kapitala. Verujem da ste upoznati sa metodikom odredjivanja vrednosti jedne firme. Cak i na zapadu se priznaje da se vrednost korporacija koje su na berzi (public corporations), uglavnom precenjene. I tu imate skandala od epickih srazmera (Parmalat, Enron etc), i za nas ce biti vrlo interesantno pratiti kako ce nase firme odredjivati vrednost njihovih akcija, i da li je nasa berza dovoljno strucna da odredi cenu akcija. Jedno od pitanja na ispitu iz korporastivne finansijske strategije je bilo “If the Efficient market Hypothesis is true then there is no need for Shareholder Value Analysis”. Critically evaluate etc. Volela bih da cujem vase misljenje o tome.

Takodje je interesantan fenomen finansijskih instrumenata i kako ce s enase banke ponasati u slucaju “odresenih ruka” u vezi izdavanja raznih finansijskih derivata. Iako banka za obnovu daje predloge da se finansiranje preduzeca podstice kroz trziste kapitala, osnovna matematika je ova. Da bi neka firma uopste imala znacaj od ovakve vrste finansiranja njihove akcije bi morale biti kupljene u velikom broju. U engleskoj je 70% akcija u rukama institucionalnih investitora, samo 30% je u vlasnistvu individualnih investitora. Dakle da bi se na jednom veoma malom trzistu kao sto je Srpsko, uopste razmisljalo u tom pravcu, logika je da mora da postoje veliki investitori, a to su uglavnom, penzioni fondovi, osiguravajuce kuce, banke itd. Da bi te investicione kuce imale sredstva za investiranje i one same moraju da imaju sredstva! A celo zapadno trziste (odnosno rast), je zasnovano na “financial derivatives”! Iz predmeta o korporacijskom upravljanju imali smo prezentaciju o “corporate codes” u engleskoj i americi. Samo da iznesem podatak da su svi kodovi proizasli iz nekog prethodnog skandala (prema kojim kodovima ce se srpske korporacije “upravljati”?), a to se odnosi i na bankovne kodove Basel I, II i sada III. Medjutim ono sto je mene izuzetno interesovalo je da istrazim fenomen “financial and equity derivatives”.
Kakvo je vase misljenje o buducoj ulozi ovih instrumenata na nasem trzistu, uzimajuci u obzir predlog Evropske banke? Ukoliko kod nas jos uvek ne postoje korporativni kodovi, a ne zanemarujuci tradicionalno koruptivnu poslovnu logiku, limitiranost institucionalnih investitora, i verujem sve vecu “obrazovanost i strucnost” visokih menadzera i trgovaca hartijama od vrednosti, zanima me kako vi vidite buducnost finansiranja nasih preduzeca? Uzimajuci u obzir sve ove aspekte. Unapred zahvalna

Comment on Preporuke za poboljšanje likvidnosti privrede by dragan krstic

dragan krstic — Thu, 24 Mar 2011 15:59:36 +0000

Postovani,
Mislim da ste svesni da ovo sto se desava u Srbiji nema veze sa trzisnom ekonomijom,vec je slobodno mogu nazvati kaubojstinom.
Veliki trgovinski lanci ili u prevodu nelikvidne rupe bez dna,nikada nebi bili to sto jesu,da ih ne odrzavaju upravo male radnje,koje se tamo snabdevaju,jer im je to povoljnije nego da rade direktno sa dobavljacima.
Druga stvar je sto MALI tu robu placaju odmah,a veliki je placaju KAD STIGNU,i naravno obrcu tudji novac.
VELIKI dobijaju PRAVE RABATE od dobavljaca,kroz knjizna odobrenja,naplacuju ulistavanje artikala,prvo punjenje objekta,dobijaju dodatne gratise i akcije,i na osnovu PRAVIH RABATA ,na koje je placen pdv(platio dobavljac),spustaju cene ispod nabavnih i naravno traze povracaj pdv a od drzave,koju finansiraju izvoznici i upravo ti mali.
Sto se zaposlenosti tice,netreba da pominjem da u velikom sistemu radnik radi za istu platu kao i u maloj radnji,ali pada na nos od posla.
Drzava je trebala da ih izmesti iz centra,i da ne dozvoli takvo monopolisticko ponasanje,barem dok se ne popravi struktura privrede srbije,tj.dok zaposlenost ne bude veca.
Ovako su pozatvarali male radnje i firme gde je radilo mnogo ljudi,a sad kod njih radi 10 puta manje,sto rezultira velikom nezapislenoscu.
Takodje tom koji je dobio otkaz kod malog a nema mesta kod velikog,a pritom ne moze da otvori svoj posao radnju,ili proizvodnju,jer bi ga veliki opet ugusio ne preostaje nista,nego da padne u duboku depresiju,i razmislja o sopstvenoj drzavi kao o neprijatelju,i da pokusava na svaki nacin da od nje nesto ukrade,cisto da bi prehranio porodicu

Comment on Konkurentnost privrede Srbije prema Izveštaju o globalnoj konkurentnosti za 2010. godinu by Rajko

Rajko — Mon, 14 Mar 2011 17:57:15 +0000

Samo za Violetu!
U ekonomiji se gotovo sve prelama kroz GDP,ali za nas koji smo dio života proveli u socijalizmu sada je jasno da je praćenje i poredjenje rasta GDP zamaglujući faktor koji baca iskrivljeno svjetlo na kvalitet života populacije koja se analizira. Rast GDP predstavlja uglavnom pokazatelj investiranja u zemlju,ali najčešče je povezan i iznos profita iz zemlje.Dakle,u stvarnosti na teritoriji Balkana se dešava rast GDP,rast iznos profita na off shore račune ,rast nezaposlenosti i pad životnog standarda populacije.
Za vodjenje ozbiljne ekonomske politike kojoj je svrha povečanje kvaliteta života populacije neophodno je u ovim momentima uključite neke elemente socijalizma kao što je stimulacija investitorima koji zapošljavaju nove radnike….Malo za razmišljanje

Comment on Državne obveznice Srbije namenjene investitorima iz dijaspore by Rajko

Rajko — Mon, 14 Mar 2011 17:30:44 +0000

Ukoliko je plan da se zaintrigiraju ljudi iz dijaspore,onda je neophodno da se emitovanjem obveznica daju još neke privilegije tim ljudima od strane države Srbije. Dakle,neki popust,oprost ili slično po pitanjima poreza za ove ljude u Srbiji.Izvrsiti anketu šta bi ih privuklo za učešče u ovom projektu pa onda pokušati realizirati.

Comment on Državne obveznice Srbije namenjene investitorima iz dijaspore by Petar Milosavljević

Petar Milosavljević — Mon, 14 Mar 2011 14:55:27 +0000

Poštovana gospođice Ilić,
Želim da vam se zahvalim na vašim komentarima. Mislim da su od velike koristi i da ste mi skrenuli pažnju na deo teme koju sam malo zapostavio. U velikom delu vaseg izlaganja se u potpunosti slažem sa vama, ali hteo bih da vam napomenem da moja namera nije bila da optužim dijasporu kako je ona moralno odgovorna da pomogne državi da izađe iz potencijalne dužničke krize. U kojoj se redovno nalazi skoro svakih 10 godina. Već naprotiv, da ukažem da je država dužna da da validne garancije svim investitiorima , a posebno investitorima iz dijaspore kako bi povećala svoj kreditni rejting i uverila ih da ima jasan cilj i mere za dugoročno rešavanje situacije u kojoj se trenutno nalazi.

Još jednom vam se puno zahvaljujem na komentarima.
Srdačan pozdrav.

Comment on Preporuke za poboljšanje likvidnosti privrede by Milos Vukovic

Milos Vukovic — Sun, 27 Feb 2011 13:35:18 +0000

S postovanjem,
Miloš Vuković